Немир у души није ми дао да се некоме обећам и посветим свој живот

 „Никола, 

Ове скромне редове, значајне мени и можда потомцима мојим, пишем осећајући да ми време боравка, на овом месту, које се зове свет, полако истиче. Свет, како то има јачину када се каже. Мој свет је ово место, где су живели моји преци, такви какви су били и ја њихов потомак, такав какав сам још мало. Самац сам, без рода и порода. Рекао бих за себе да сам помало и особењак. Није да нисам могао да створим породицу. Био сам добра прилика, али ми немир у души није дао, да се некоме обећам и посветим свој живот. Не треба нико да ме жали због тога, избор је само мој. 

 Дуго сам трагао за потомцима Митровића. Некада су сви живели у пречнику од неколико километара, или што бих знао да кажем, на поток даљине. Догађаји и судбине су их полако удаљавали и разродили. Ратови, страдања, прогони и деобе, узели су свој данак. Палили су нашу очевину и дедовину, одузимали, како су знали да кажу вишак земље, да би сви имали једнако. Ту једнакост, за свога века, не видех. Видех само да смо остали готово без ичега, а они једнаки постадоше неједнаки. Ко је зграбио више тас је превагнуо на његову страну.

Била су то тешка времена, када је реч или поглед одлучивао о глави, а стомаци и душа били празни. Душом лако завлада коров, семе му се брзо шири и лако прима, а ако се не плеви редовно, не ваља. Превлада њоме и човек изгуби људскост, најважнију особину. Глад се тешко подносила. Што се дуже гладовало, коров је брже бујао.

Мој деда, причао ми је негде пред смрт, да је кришом од једног, који је постао једнак, украо свињу и на самрти је молио Бога да му опрости, како зла коб не би пала на његову породицу. Ту свињу је у земуници, ту у дворишту, за ноћ, заклао, уредио, исекао месо, одвојио сало, истопио га, направио чварке. Кроз мале рупе дим је излазио напоље, а баба је гледала читаву ноћ да неко не наиђе путем и види. Код црноберзијанаца на југу земље, купио је соли и ставио месо у саламуру, а један део полако димио ноћу  у земуници. Та свиња, која је требало да буде једнака за све, спасила је породицу од изумирања. 

Није ми била намера да се оволико распишем. Вратимо се причи са почетка.“

Одломак из романа „Коров“, аутор Гордана Илић.

Душа од жене

Топличанка је душа од жене.