О нама

кристина-ђорђе-о-нама
Фото: Владимир Гашевић

07. 08. 2022.
Мерак ми заплеше по целом свету, кад те видим.

10. 08. 2022.
-Видиш да нам мало за срећу треба!
На шта тачно мислиш?
-Мало се изјадамо, попричамо о лепим темама, на крају се поволимо и обоје смо срећни.

07. 09. 2022.
Јутрос стиже мени порука од Ђорђа:
„Добро јутро, љубави! Бићу ту за време великог одмора.“
Четрдесет и пет минута касније, ширим руке, претрчавам улицу и грлим Ђорђа.
-Не трчи, изгубићеш главу!
-Изгубила сам памет због тебе.
-Ооо, патетико!
-Ооо, љубави…

22. 09. 2022.
С тобом је живот романтизам, а без тебе реализам.

28. 09. 2022.
-Идемо да бацимо смеће и после пијемо кафу.
-Јао, Ђорђе, баци и мене у контејнер!
-Јеси ли луда? Од кад се благо баца у дубре!?

11. 11. 2022.
-Хоћеш да пијемо кафу?
-Хоћу.
-Облачи се и идемо!
-Нећеш да нам скуваш?
-Не, идемо као муж и жена у кафић, да попијемо кафу.
-Јао, жено моја…

16. 11. 2022.
Учинио је добро дело и осећам потребу да то јавно похвалим. Наиме, јутрос је пошао са мном код лекара, чекао сат времена испред ординације и чувао ми страх у току прегледа. Тешио ме је да ће све бити добро, док сам цупкала ногом и јела своје и његове живце. Чупавче, хвала што си ту… И у добру и у злу!

26. 11. 2022.
И тако Ђорђе узме моју душу за руку, изведе је у град, прошета је, почасти вином и пастом. А онда кад се она смрзне од велике хладноће напољу, врати је у стан, ушушка у кревет и греје је.

02. 12. 2022.
Шћућурили смо наша два срца у мали кревет. Покрили смо љубав ћебетом. Сањаримо на перјаном јастуку.

15. 12. 2022.
-Ти си моја слика!
-Како?
-Душу ти сместим на душек, а тело распростем до ивица кревета. И тако биваш слика.