Један од задатака школе је и емоционално оспособљавање ученика како би ученици у будућности могли да се боре са свим изазовима који их очекују у будућем животу.
Наставници су сами себи једна врста презентације. У нашој природи је приповедање, и сваки час је заправо причање неке приче, јер су људи у својој бити приповедачи. У људској природи је да прича, приповеда и опонаша како би донеo причу на прави начин.
Да ли ћемо и колико слушаоце привући, зависи од тога колико је наша прича занимљива. А саставни део сваке приче је увод, разрада, преокрет, па закључак. Будући да је сваки школски час исто што и филм, представа – потребно је у једном делу часа, у неком моменту ученике изненадити.
Поред тога што је важно шта ученицима презентујемо, веома је важно како ћемо ученицима нешто саопштити. На крају часа морамо да поентирамо, а то могу наставници или ученици или и једни и други.
Ми смо продавци идеја, знања и информација. Зато то морамо лепо да упакујемо.
Потребно је оспособити ученике за разумевање сликовно-асоцијативног приказа како би ученици лакше упамтили дефиницију или песмицу коју треба да науче.
Бити учитељ једно је од најодговорнијих али уједно и и најлепших занимања за оне који то воле. Да ли ће учитељ заинтересовати ученике за учење зависи искљичиво од њега самог, јер добар наставник поред предавачких вештина мора код ученика да остави и добар утисак, да буде пристојно одевен, да има неке ,,мађионичарске“ способности које мотивишу ученике на слушање и стицање нових знања.
Да би наставник успешно реализовао час, неопходно је да са ученицима успостави добар однос, да се повеже са ученицима како би атмосфера на часу била добра, а ученици пажљиви. Такође, добра сарадња са родитељима је неопходна како би ученик и наставник били у добрим односима и ученик слушао инструкције наставника. Ако ученик код куће од родитеља слуша различите неистине о наставнику, такав ученик ће у великом броју случајева ометати наставу и имати лош однос са наставником.
Ученици и млађег и старијег школског узраста воле часове ван учионице, воле амбијенталну наставу на ливади, поред неке реке, у библиотеци … Ову врсту наставе не треба избегавати јер знања стечена на овај начин су трајнија и применљивија у пракси. Сваки наставник има могућности да барем једно месечно одржи један час ван учионице. То ће освежити наставу и интеракцију између ученика и наставника.
Ученици су у могућности да и сами себе оцењују и процењују тако да им с времена на време не треба ускратити ту могућност, уз образложење зашто тако мисле. Ученици воле игре замене улога тако да им треба омогућити да се опробају у улози учитеља барем једном годишње на Светски дан учитеља, 5. октобра или на Дан просветних радника, 8. новембра.
Да би наставник могао да разуме сваког ученика, потребно је да буде упућен и у то у каквој породици ученик живи, са каквим се проблемима сусреће, као и то има ли свој кутак у кући – своју собу у којој има услове за учење и рад. Како би ученици што боље савладали наставно градиво пожељно је повезати га са примерима из живота. На тај начин ученици ће лакше и брже научити лекцију и то знање ће моћи да примене у животу. Ученици млађих разреда воле смену различитих активности, а она подразумева смену покрета и мисаоног процеса које треба да доминирају у учионици.
Ученици воле наставнике који им не предају само лекције по плану, већ их уче и животу.
Увек има времена да се и на чосовима математике, природе и друштва, ликовне културе помене општа култура и информисаност као увертира у наставну јединицу која следи. Припремити ученике за живот је један од важнијих задатака сваког одељењског старешине, а то је оствариво, поред редовне наставе и на часу одељењског старешине.
Наставник треба да одговори на образовне и васпитне потребе својих ученика. Ученици памте предавања која почињу нелогичним причама, играма асоцијације, пантомимом, сликовно-асоцијативним приказима, играма које подстичу дубоку пажњу. Ко ради, тај и греши, тако да се и наставнику може десити да погреши и да неко од ученика то примети. Не треба се љутити на таквог ученика, већ грешку прихатити и похвалити ученика који је то приметио.
Исто тако, пожељно је после сваког часа похвалити ученике који су се истакли на часу, похвалити ангажовање, вештине и знање, и напредак евидентирати у евиденцији постигнућа оценом или на неки други начин. Ученицима напредног нивоа треба омогућити да саставе питања или тест за ученике који слабије напредују.
Након завршеног теста ученици са високим способностима могу ученицима са тешкоћама помоћи у разумевању градива заједно са наставником на часовима допунске наставе или у поподневним часовима код куће.
Ученици воле наставнике који су расположени, насмејани, креативни и који се труде да им сваки час буде другачији. Ученици воле учење кроз игру и ова врста учења је могућа и пожељна како у првом, тако и у другом циклусу образовања. Обнављање градива у виду квизића, групни рад – на ученике делују мотивационо и развијају и подстичу такмичарски дух.
Постоје наставници који се труде да поштују ритам дана и ноћи и захваљујући томе иду на посао ведри, свежи и са пуно елана. Ученици воле наставнике са таквом енергијом.
Јелена Ђорђевић, проф. разр. наставе
ОШ ,,Милић Ракић Мирко“, ИО у Бајчинцу
Топличанка је душа од жене.
