Мој дан је сваки дан у којем сам насмејана храбро загазила у живот. Какав год да је, мој је. Ја сам жена са крилима, вилинским, али и она се некад окрзну о неке оштре ивице, људске, пре свега. Данас није само 8. март, данас је још један дан у којем је жена жива и постојана, нечија сестра, мајка и ћерка, нечија узданица, кућа и кров, некоме темељ, некоме само жеља, свакако жена је неко твој, ко те носи у грудима, због кога ти срце још убрзано куца.
Ја сам жена целе године.
Ја сам жена сваке године.
Ја сам жена свом мушкарцу.
Ја сам мајка својој деци.
Ћерка сам оцу и мајци…
Све тако редом, ширим љубав и моћ, коју има само жена. Неке борбе данас и не морам да прођем. Нека прескочим бар данас сузе и тугу, битку и трку, кухињу и усисивач, нека спавам, играм, једем колико хоћу. Прескочи увреду, кажњавање и НЕљубав.
Данас ми треба осмех мог мушкарца.
Јутрос читам на друптвеним мрежама :
„Нема више мушко – женско, срећан свима 8. март.“
Кад боље размислим, ја сам и мушко и женско, ипак мушкарцу сам женско.
Имам лепше ноге, богатије очи, родила сам два јунака. Нека прича ко шта хоће, данас је Дан жена.
Не треба ми скуп поклон са ценом. Данас није дан доказивања да ме поштујеш. Тражим да ме волиш сваког дана исто, а само данас, пусти ме да одморим. Не кријем ја да волим руже. Ево, добила сам већ, две. Међутим, могу поносно да кажем, цвеће добијам стално и кад није Дан жена и зато јесам дама.
- Јууу, какве ноге!
- Данас је мој дан, ја ћу данас да их прошетам. Коме смета, нека зажмури. Ја се данас не кријем, коме се играју жмурке, нека чека иза ћошка!
- И да ти купи цвеће ?
- То што мени треба, не купује се. То се безрезервно даје, али данас може цвет, па макар онај из парка. Ни ови из ЈКП – а данас неће да се љуте.
Ако не умеш данас да убереш цвет из баште, макар га направи од жице, папира, изглупирај се као дете, али ме испоштуј! Обрадуј ме! Одај ми признање што сам жена, макар и хијена. А воли ме сваког дана исто!
Мој први момак, брао је често руже у општинском парку. Ако ово чита неко из општине, то је било баш одавно, кад су постојали креативци – мушкарци, идејни творци романтике. И касније, сви су ми момци брали и куповали цвеће.
- У, бре, па колико си ти то момака имала?
- Много, за тебе, кад већ питаш, много.
И тако, увек са неком провокацијом крене и 8. март. А и што да не. Ја сам жена, нека сам и провокација, опет, треба да ме поштујеш.
Сваку шалу на страну, драги мушкарци, престаните да шамарате жене. Ми смо само „на око“ нежнија створења. Знамо да будемо веома јаке, када морамо. А зашто да смо вазда у подређеном положају, понизне и покорне.
Не тражим ти ништа тешко, само љубав. Ја сам целе године ЖЕНА, ипак, признај, данас је МОЈ дан. Е, сад, нека буде мој дан, а твоја ноћ. Поклањам ти за 8. март.
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.
