(дечаку Кају са севера)
Ја сам девојка са југа.
Мене дувају топли ветрови који ми греју душу. Моји су загрљаји попут њих, пријатни да човек не пожели да ме пусти. Волим људе и упознала сам разне. Али никада никог попут тебе. Ти си попут леденог брега окован сантама леда. Као да си изашао из бајке у коме ти је Снежна краљица заледила осећања. Као да те је вешт врач зачарао па се емоције одбијају од тебе. Или као да их спретан хирург одстранио попут страног тела. Питам се колико су те твоји северни ветрови шибали да ти је у души постало толико хладно?
Ти си попут највећег трговца на свету. Теби је живот трговање. Тргујеш речима, поступцима. Мериш све на кантар. Записујеш добра које требаш да вратиш. А не знаш да има људи који их чине не очекујући ништа за узврат. Да није тако сви би ми били вечити дужници. Љубав ти је као књиговодство. Дугујем потражујем. Да ти кажем ја. Нема љубави када се бројке сабирају и одузимају. Нема љубави када калкулишеш у глави. Ако у таквој љубави изађете на позитивној нули обоје сте прошли добро. Веруј ми. Твоја теорија у односу са људима је – Како неко са мном ја са њим још боље. Не заснива се однос на таквом уверењу нити се гледа ко је у праву када ти је до некога стало.
Никада се нас двоје нећемо разумети.
Нас дувају различити ветрови. Док твој север штипа по лицу и мрси косу, мој југ милује и допушта јој да вијори. Ја не тргујем осећањима. Не кријем их већ их са поносом показујем. Љубав за мене нема цену тако да бројкама не баратам. Не мерим, не сечем, већ се носим по осећају. Зато ме пламичак у грудима увек греје. Моје богаство је осмех а дукате носим у оку. Све то делим са другима а да немам дужнике нити ја постајем дужник. Не знам ја да тргујем у животу. Мени су џепови празни, а душа ми је пуна. И не желим да ме учиш другачије. И ако ти добро иде, нека те… Ти си трговац са севера. У теби су празни џепови и још празнија душа. Да је супротно…
Одавно би купио карту за југ.
Пише: Марија Лазаревић
Топличанка је душа од жене.
