Читање књига као начин да зачините прве априлск дане. Љубавне приче, узбудљиви заплети или нешто треће? Пред вама је Топличанкина препорука књига за ово пролеће.
Одувек ми је била интересантна чињеница коју сам давно прочитала – уколико бисмо се првог дана пролећа затекли на екватору, Сунце би нам прелазило тачно изнад главе. Нисмо на екватору и првог дана пролећа се не можемо тиме похвалити, али сви му се истински радујемо и оберучке га грлимо.
Навикли смо да од пролећа очекујемо много. Да нам реши нагомилане проблеме, уведе нове здраве рутине, мотивише да живимо здравије, растерећеније и позитивнијег ума. Међутим, оно што нам пролеће сигурно доноси су дужи и топлији дани, лаганија гардероба, богате пијаце и вазе са лалама и нарцисима.
Иако је увертира лету, нећете чути да се нестрпљиво чека његов одлазак. У њему се ужива, са њим се расте и дише.
С обзиром на то да сви много више времена проводимо на отвореном, уређујемо терасе, дворишта или имамо неку омиљену клупу поред реке или у оближњем парку – овог пута избор књига ће бити такав да их можете носити са собом и читати у природи.
Не пропустите буђење природе, уживајте у добрим књигама и нека вам буде важно што је пролеће стигло!
Сузан Тамаро – Велика љубавна прича
„Да ли је то био опроштај? Пустити време да одради своје? Као што се заборавља цртеж или тканина који под сунчевим зрацима неизбежно због промене годишњих доба губе боју. Чак је и сећање на узбудљиве месеце које смо провели заједно већ избледело. Друге ствари су се издешавале, друга тела, иако нису била вољена, била су блиска мом телу. Други мириси, другачији покрети, сећања на друге животе.“
Велика љубавна прича је роман који ће вас заинтересовати, разнежити и растужити.
Поред приче о љубави, о различитости и страху, овде можете пронаћи прегршт мисли о животу, о филозофском схватању трајања у двоје, бежању од целине и склада, неснађености и несталности.
У средишту романа је прича о пролазности људског живота, о грешкама из прошлости, о различитостима које се привлаче и о страху од прихватања истине.
Ајше Кулин – Четири жене из Истанбула
„Погледај пажљиво у своје срце, Суде. Ти си оно што тамо угледаш.“
Долазак Хитлера на власт угрозио је положаја Јевреја. Професор Герхард, његова жена Елза и деца, Петер и Сузи, морали су да спакују кофере и напусте Немачку. Судбина их је довела у Турску, у Истанбул, и тад млађе генерације одбеглих јеврејских породица покушавају да се адаптирају на нову земљу и временом почињу да је доживљавају својом. Старији, пак, живе надајући се да ће се некад вратити у родну земљу.
У роману се прати судбина четири жене – прабаке, баке, маме и Есре – најмлађе од њих четири. Оне су морале да доносе изборе, да се приклањају или одбацују своје корене, да трагају за властитом срећом, никад довољно прихваћене.
Како радња тече и време пролази, улога главне жене се смењује, али константа је патња и она не јењава.
Оноре де Балзак – Кад жена зри
„Млада девојка има исувише снова, исувише је искрена, а и пол у њеној љубави исувише учествује, да би она могла да поласка младоме човеку. А жена је свесна величанствене жртве коју има да принесе. Тамо где девојку привлачи заводљивост и радозналост у којој нема љубави, жена се покорава свесном осећању. Једна се подаје, а друга бира. Зар тај избор није већ по себи једно велико ласкање?
Наоружана знањем, готово увек скупо плаћеним несрећама, искусна жена даје као да даје више него саму себе. А млада девојка, неука и лаковерна, не зна ништа и не може ништа да упореди, ништа да оцени…“
Пожелела сам да се међу овим предлозима нађе и један класик Балзаковог препознатљивог сентиментализма и реалистичности.
Балзак је и у ранијим делима приказивао слику француског друштва у тренутном времену – омеђено ратовима, историјским променама и класним разликама.
Жена од девичанства па до средњих година различито расуђује и бира. Није увек исти улог. Ово је прича о грешкама при избору, патњи, преварама и жмурењу пред истином. Овде је реч о борби за љубав, о неодустајању од ње и о пролазности младости и лепоте.
Жена је овде растрзана између дужности и жеље, разума и срца. Јулија је борац за љубав од које се не одустаје ни кад се све распада. На крају постаје пародија пређашње лепотице и заводнице и сопствена заточеница једене животне филозофије.
Јулија је прељубница претеча – пре Ане Карењине и Еме Бовари.
Габријела Гарсија – О женама и соли
„Никад нисам рекла: Читавог живота се бојим. Престала сам да говорим с рођеном мајком. И никада ти нисам испричала с којим разлогом сам дошла у ову земљу, а то није онај разлог из ког сам по твом мишљењу дошла у ову земљу. И никад нисам рекла како сам мислила да ћу нека осећања или неке истине, ако их не именујем, моћи сопственом вољом да натерам да нестану. Вољом.“
Уколико се одлучите да читате ово дело, тешко ћете га испутити до самог краја.
Ово је књига о жени, о мајци и ћерки. О женама које упркос својој љубави нису успеле да заштите. Овде су приказане исповести жена једне женске лозе, која вуче неку своју коб, патњу и несрећу. Политика, немаштина, беда, трагање за срећом и бољим животом. Свака од њих прича своју причу, свака је родила ћерку, из различитих разлога патила и грчевито покушавала да своју ћерку учини срећном.
Ово је прича о нераскидивим везама и тајнама, проткана снажном емоцијом. Женско перо, женски монолози, сећања. Слане сузе, слан зној, крв.
Мадлин Мартин – Последња књижара у Лондону
„Кад је окренула страницу, чуо се тихи шапат папира у празној књижари. Папир и мастило имају посебан мирис, неописив и непознат онима који нису страствени читаоци. Принела је књигу лицу, зажмурила и удахнула тај чудесан мирис. Запањила се због сазнања да само годину дана раније не би умела да цени такве тренутке. Али у свету похараном и сивом као што је њен постао, прихватала је сваку мрву задовољства коју је могла да уграби. А читање јој је пружало велико задовољство.“
Ова дирљива прича говори о љубави, саосећајности, пријатељству и оптимизму, којем се тежи у суморним временима. Радња романа је за време Другог светског рата и Хитлеровог напада и бомбардовања Лондона.
Две младе девојке одлазе у Лондон из сеоске средине у нади да ће уживати у чарима велеграда. Међутим, ратна атмосфера и почетак бомбардовања и директног учествовања Енглеске у рату и одбрани, утиче на то да и оне постану активне учеснице и сведоци ратног страдања.
Поред приче о рату, развија се и прича о љубави према књигама и љубави двоје младих раздвојених ратом.
Књижевност је паралелни свет у који се бежи од страдања, и књига постаје уточиште и вера.
Ен Мери О’Конор – Дама у златном
Ако сте икад у животу, макар и на само делић секунде, олако схватали уметност, после ове књиге засигурно вам се то неће поновити.
Дама у златном је романескна прича о једној епохи, једном времену, променама, патњи, породици, промењеном свету и уметности, а све то овековечено у једном уметничком делу – у слици Густава Климта и портрету Аделе Блох-Бауер.
Ауторка у извесној дози публицистичког стила комбинује историју и романескну причу.
Као обожавана уметничка фигура тога времена, Климт је био окарактрерисан као љубитељ младих девојака, лепих жена, уметник китњастог и премало схваћеног стила.
„Понекад за жене виших кругова и њихов углед, није било „безопасно“ да их Климт портретише. Убрзо би се пронео глас да су имале везу са великим сликарем који је био чувен по својим љубавним авантурама.“
Лоза Блох-Бауерових се прати кроз дело. Пратећи судбине њих као Јевреја, пратимо и судбину Аделиног портрета, који је преименован у Даму у златном.
Срђан Ваљаревић – Комо
„Навике су гадна ствар, неких не можеш да се ослободиш, неке не можеш да понесеш свуда са собом. Скупе су. Сем радних навика, наравно. Свуда се може нешто радити, ако мораш или желиш. Али ја немам тај проблем. Не морам уопште ништа да радим. Нигде. Имам проблема са неким другим лошим навикама, али са радним навикама немам.“
Млади (не толико активни) писац из Београда добија стипендију Рокфелерове фондације да проведе месец дана на језеру Комо и да ту пише своје дело. Интересантно је да се он ту осећа растерећујуће и безбрижно, иако не пише, нити ту припада, нити се труди да остави утисак.
Ово је интиман роман у виду дневничких записа, искрен и једноставан. Уколико се одлучите за њега, уживаћете и у описима прелепе природе језера Комо.
Пише: Ивана Вуковић, Простор за реч
Трагом речи проналазим свој пут.
