У поступку за расправљање заоставштине, односно оставинском поступку, утврђује се која имовина сачињава заоставштину преминулог, ко су његови наследници и која права из заоставштине припадају којим наследницима.
У овом тексту сазнаћете више о томе шта је оставински поступак, ко су учесници у поступку и који су кораци за успешно окончање истог.
Шта је заоставштина?
Заоставштина или наслеђе, обухвата права и обавеза која су подобна за наслеђивање, као и имовину оставиоца, а која су припадала оставиоцу у тренутку његове смрти.
Према Закону о наслеђивању, ствари које су мање вредности, као што су намештај и други предмети домаћинства који се користе за свакодневне потребе потомака, брачног друга и родитеља који су живели са оставиоцем у истом домаћинству, не могу се узети у обзир као део заоставштине.
Поменута лица имају заједничку својину на таквим предметима.
Осим тога, нека добра која су увећала оставиочеву имовину, захваљујући труду, заради или другим видовима помоћи његових потомака који су с њим живели у заједници, не сматрају се делом заоставштине.
У таквом случају, та добра припадају потомку који их је увећао, у сразмери са делом за који су допринели увећању оставиочеве имовине.
Ко су законски наследници?
Закон о наслеђивању међу законске наследнике сврстава оставиочеве потомке односно децу, супружника, родитеље, браћу и сестре и њхове потомке, деде и бабе као и њихове потомке, усвојенике и њихове потомке, усвојиоце и остале претке.
Имајући у виду да се наслеђује по наследним редовима, закон предвиђа да наследници ближег наследног реда искључују из наслеђа наследнике даљег наследног реда.
Редови законских наследника
Наш Закон предвиђа четири наследна реда:
- Први наследни ред чине оставиочева деца и његов брачни друг, и они наслеђују на једнаке делове.
- Други наследни ред чине оставиочев брачни друг и оставиочеви родитељи и њихово потомство. У том случају, оставиочев брачни друг наслеђује половину заоставштине, док другу половину на једнаке делове наслеђују оставиочеви родитељи.
- Трећни наследни ред обухвата оставиочеве деде и бабе и њихово потомство. Оставиочеви деда и баба са очеве стране (очева лоза) наслеђују половину заоставштине, а другу половину наслеђују деда и баба с мајчине стране (мајчина лоза).
- У четврти наследни ред спадају оставиочеви прадеде и прабабе, а као последњи наследник оставиоца јавља се држава.
Када држава може бити наследник?
У ситуацијама када не постоји ниједан законски наследник који би могао или желео да наследи имовину, а особа која је преминула није у тестаменту навела свог наследника, тада право да наслеђује има Република Србија.
Она се не може одрећи наслеђа, а заоставштина коју Република Србија наследи постаје државна имовина.
Ко су нужни наследници?
Нужни наследници су одређена група законских наследника који уживају посебну законску заштиту због своје блискости у сродству са оставиоцем.
У нашем законодавству, нужни наследници се састоје од оставиочевих потомака, брачног друга, родитеља, браће и сестара, деда и баба, усвојеника и њихових потомака, усвојилаца и осталих предака.
Усвојилац, оставиочеве браће и сестре, деде и бабе и остали преци могу бити нужни наследници само ако су трајно неспособни за привређивање, а немају довољно средстава за живот.
Шта је нужни део наследства?
Када неко умре, његова заоставштина се дели на наследнике, али постоје неки наследници који имају право на део заоставштине којим оставилац није могао слободно да располаже, а то се назива нужни део наследства.
Право на нужни део наследства имају потомци, усвојеници и њихови потомци, као и оставиочев брачни друг. Они добијају половину заоставштине.
Остали нужни наследници, попут родитеља, имају право на трећину дела који би иначе припао сваком од њих по законском реду наслеђивања.
Ако неки од нужних наследника не жели или не може да прихвати свој део, тај део неће бити подељен осталим нужним наследницима.
Ко покреће оставинску расправу?
Када се сазна да је неко лице умрло или је проглашено за умрло, суд ће покренути оставински поступак по службеној дужности.
Међутим, оставински поступак може се покренути и на захтев за покретање оставинске расправе који суду може поднети свако правно заинтересовано лице.
Када матичар достави извод из матичне књиге умрлих суду, одређује се јавни бележник који ће водити оставинску расправу за тај конкретан случај.
Након тога, одржава се рочиште код јавног бележника за расправљање о заоставштини.
Ко је позван да присуствује оставинској расправи?
Када добију позив за оставинску расправу, наследни учесници (наследници) су дужни да се појаве на заказаном рочишту са свом документацијом која се односи на имовину преминулог.
Уколико неко од наследника не може да присуствује рочишту, може да достави писану наследничку изјаву или да оправда свој изостанак, чак и преко свог адвоката.
Како се поступа када се наследници не слажу око поделе заоставштине?
Ако нема спорних питања између наследника, јавни бележник доноси Решење о наслеђивању којим се завршава оставински поступак. У овом случају, поступак је прилично брз и једноставан.
Међутим, ако се појаве било каква неслагања или спорна питања, као што су:
- Оспоравање тестамента,
- Доживотног уговора о издржавању,
- Уговора о поклону,
- Позивање на нужни наследни део,
јавни бележник ће упутити учеснике наслеђивања да поднесу тужбу пред судом. У том случају, суд ће преузети надлежност за даље поступање.
Коме припада накнадно пронађена имовина?
Могуће је да се након неког времена појави имовина покојника која није била обухваћена првобитним решењем о наслеђивању из разних разлога.
У том случају, потребно је покренути допунски оставински поступак како би се накнадно пронађена имовина распоредила међу наследницима путем допунског решења.
Ако оставински поступак није ни био покренут, а ради се о проналажењу покретне имовине, поступак се може покренути на захтев заинтересованих страна или по службеној дужности ако се ради о непокретностима.
Важно је напоменути да одрицање од наследства датог у првобитно вођеном оставинском поступку не важи за накнадно пронађену имовину.
У којим случајевима је особа недостојна да буде наследник?
Недостојност за наслеђивање је ситуација у којој суд узима у обзир одређена неодговарајућа понашања према оставиоцу или друштву.
Суд може самостално утврдити постојање оваквог понашања и то може резултирати губитком права на наслеђивање.
Лице које је недостојно за наслеђивање неће имати право да наслеђује ни по основу закона, нити по основу тестамента.
Закон наводи да је недостојан за наслеђивање:
- Онај ко је умишљајно усмртио оставиоца, или је то покушао,
- Онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове завештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио,
- Онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао,
- Онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио нужну помоћ.
Престанак недостојности може да се догоди ако оставилац изрази свој опроштај у облику тестамента.
Међутим, чак и ако је неко проглашен недостојним, то не спречава да његови потомци постану наследници. У том случају, они наслеђују као да је та особа умрла пре оставиоца.
Да ли је могуће одрећи се наследства?
У закону постоји опција да наследник изјави да се одриче наслеђа у корист одређеног наследника. Међутим, оваква одлука је неопозива и наследник се може одрећи наслеђа само у своје име, а не делимично.
Уколико наследник жели да поништи своју изјаву о одрицању, он то може учинити само ако је изјава последица принуде, претње, преваре или заблуде.
Поставља се питање шта се дешава са наследством које је наследник одбио. У том случају, наслеђе припада другом наследнику којем је првобитни наследник уступио свој део наслеђа којег се одрекао.
Другим речима, други наследник добија целокупно наслеђе које је првобитни наследник одбио. Такво уступање се сматра поклоном.
Која је законска процедура када наследници нису познати?
Када није јасно да ли постоје наследници умрлог, суд ће објавити оглас како би позвао особе које имају право на наслеђе да се јаве. Рок за покретање оставинске расправе биће годину дана од објављивања огласа.
Оглас се истиче на огласној табли суда и објављује у Службеном гласнику Републике Србије.
Уколико има наговештаја да је пребивалиште или боравиште наследника у иностранству, оглас ће се објавити и у одговарајућем иностраном средству јавног обавештавања.
Ако се годину дана након прописаног рока не појави ниједан наследник, суд ће донети одлуку да се заоставштина преда на уживање Републици Србији.
Предате ствари ће постати власништво Републике Србије након три године за покретне, и након десет година за непокретне ствари, од отварања наследства.
Да ли се плаћа порез на наследство?
У Закону о порезима на имовину прописано је да ће обвезници који се налазе у другом наследном реду у односу на оставиоца платити порез на наслеђе по стопи од 1,5%.
С друге стране, обвезници који се налазе у трећем и даљем наследном реду или нису у сродству са оставиоцем, плаћају порез на наслеђе по стопи од 2,5%.
Пореза на наслеђе су ослобођени наследници првог наследног реда, супружник и родитељи оставиоца.
Такође, наследник другог наследног реда је ослобођен пореза на један наслеђени стан, под условом да је са оставиоцем непрекидно живео у заједничком домаћинству најмање годину дана пре смрти оставиоца.
У неким случајевима, и друга лица су предвиђена законом да буду ослобођена пореза на наслеђе.
Да ли за оставинску расправу треба ангажовати адвоката?
Ангажовање адвоката за оставинску расправу није обавезно, али може бити корисно у ситуацијама када постоји неслагање између наследника или када је имовина која се наслеђује комплексна.
Адвокат може да помогне у спровођењу поступка на правној основи, саветовати вас о правима и обавезама у вези са оставинском расправом, те заштитити ваше интересе током целог процеса.
Ако сте недавно изгубили вољену особу или сте заинтересовани да сазнате више о оставинском поступку, обратите се адвокату који ће вам помоћи у процесу оставинске поделе имовине.
Није потребно да се сами суочавате са сложеним правним питањима, већ имате право да добијете подршку која ће вам помоћи да лакше и успешније окончате овај процес.
Топличанка је душа од жене.
