Устајали смо свако јутро у шест и у школу смо долазили поспани или мамурни. Наручивали смо кафе за понети или смо их испијали у кафићу близу школе, док смо се гушили у дуванском диму. На првим часови смо спавали, а на последњим зевали и чекали да идемо кући. Највише смо волели велике и мале одморе и неодржане часове. Сналазили смо се за оцене, преписивали смо за време теста или се нисмо појављивали.
Од свих професора смо научили по нешто, што није везано за градиво. Од професорке српског смо научили да је најбитније да у животу будемо срећни и да се изборимо за своју срећу. Од професорки математике (смењивале су се) сазнали смо да нико од нас не зна математику. Што се енглеског тиче, беспрекорно смо знали да псујемо.
На часовима француског учили смо правилно акцентовање српских речи. Из биологије, географије и историје знамо најосновније. О ћелији и изостанцима можемо да причамо бескрајно, јер нам је разредна предавала биологију. Из географије смо обновили да живимо у Србији и рекли смо да нећемо овде још дуго остати.
Из историје смо поздравили све историјске личности. За време музичког спавали смо уз црквену музику и будили се уз опере и оперете. Физичко смо најмање и највише волели. Најмање кад смо трчали три круга по школском дворишту и највише, кад ништа нисмо радили.
Физику смо извукли из контекста и говорили смо како смо ми масе и силе и да дајемо убрзање кад излазимо из школе. Хемију смо волели и разумели се само у привлачност. Из латинског смо учили студентску химну „Gaudeamus igitur“ и сад можемо да певамо: „Vivat academia, vivant professores“, јер смо завршили. Професорка социологије ме је јако волела, а волела сам и ја њу. Дуго ме је хвалила за презентацију на тему „Медијски империјализам“ коју сам одрадила. Свима је причала како је њена Кика новинарка и одатле ми је и остао надимак – Кика новинарка.
За време часова информатике слушали смо предавања: „Кристина и њено писање“ и „Кристина и лепо причање“ Професор ликовног ме је назвао лутајућом Кристином, јер му никад нисам долазила на часове, али се није љутио. За ове четири године имали смо прве пољупце и љубави.
Упознала сам своју гимназијску љубав, а касније и Ђорђа. Са другарицама сам причала о љубавним и књижевним темама, живела сам и уживала и нисам осетила да су прошли гимназијски дани.
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
