Лелујаве лествице су се саме спуштале и прилагођавале његовим ногама. Нема циља на видику. Около је млечна магла. Као да су му тек никли млечни зуби, он шкргуће и пење се све брже ка врху према крупним облацима. Мајка журно иде испред њега и сече конопац и пречку по пречку. Болно је пао на земљу, згрчен у грудви млевеног меса. „Још на земљи ниси завршио посао, ударићу те преко тог носа,“ замахнула је мајка руком. Охлађено срце му је узлупало, скочио је из кревета и прекинуо вишенедељну кому. Град се будио као застрашујуће звер уз халабуку. На улици се скупљао град величине ораха.
Пише: Соња Сте Лазовић
Топличанка је душа од жене.
