Карма је лукава и поштенија је од већине особа које познајем. Опасна је, јер ти дође најлепша и насмејана, убеђује те да је све у реду, а онда кад јој се предаш, опали ти шамар, после кога не устају ни најјачи борци.
Карма носи моје име! Гвозденим кораком пролази кроз град, а кад те спази, лаганим кораком ти приђе иза леђа и зубима ти кида вратне жиле. Онда крвариш, молећи да ти се пружи љубав као лек.
-Ти си моја карма, не могу да побегнем од тебе!
-Све и да ја нисам твоја карма, од ње не можеш побећи. Од мене можеш.
Карма најчешће долази у облику жене. Пристојне, љупке, пуне разумевања, која романтизује твоју патњу, а после ти наплати све што си дужан правди.
-Чим сам те упознао, требало је да знам! К, као Кристина и карма.
-Мени је асоцијација на слово К краљица, што себи и јесам.
-Ти си краљица пакла! Карма ти је име, Ђаво надимак!
Кад наплатиш дуг и бакшиш оставиш за своју душу, једни те моле да будеш нежна, а други ти праве сандук од блата. Шта год радили, ти идеш својим путем и никог прва не дираш.
-И после свих тешких корака, опет ходаш лепршаво.
-Имам своје краљевство лудости, у њему одмарам. Ту ми ви нормални не можете ништа!
-Не можемо ти ништа, јер си зеленаш за поштење.
Тако је то кад си Кристина. Људима краљица или ђаво. Појединима сам и карма. Кажу да их увек пратим и да ме никад не заборављају.
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
