Нисам се граничила ничим, осим љубављу. Како пролазе године и ми пролазимо, а иза нас остаје само оно, чиме смо се издвојили из масе, нешто што се зове посебност.
Померала сам границе, онда, када други нису смели. Била сам црна као земља, тешка као пакао грешницима и лака на љубав. Заводила ме је љубав и ја сам неспокојна, заводила љубављу. То уме да буде трн и нож онима, који нису могли да буду као ја.
Није тешко усудити се да помераш границе, ако знаш ко си.
- Зашто ти толико сметам ?
- Помераш границе !
- Што је л’ ти смета !?
- Смета ми што понекад не знаш да престанеш !
Борба два граничара траје без престанка.
Некад сам се више усуђивала. Боље сам баратала корацима, вукла сам праволинијски рукама и ногама, себе на леђима, а друге преко главе. Бацајући иза себе немоћи, себи сам давала моћ.
- Ти некако све можеш, све стижеш, свуда си… Па како више – питао ме је.
Мени је то личило више на „Докле ћеш више мајке ти?“.
Осећала сам како ме стеже завист које људи нису свесни.
И ту сам границу померила, кад сам показала ко сам. Често се и данас такмиче са мојом душом. А ја сам је прибавила од вољених људи и склопила у мене. Тако скупљајући од свакога свакојаку љубав, крпила сам се њоме и границе су расле, растезале су се, опет преко мојих леђа. Највише сам померила границе у доброти, то људима баш, баш смета. Мени не би сметало кад би преписали писмени из српског или моју песму присвојили, ако ће постати бољи. Ипак, и у померању граница, треба имати границу.
- Молим те да престанеш да изиграваш Поароа и да се позабавиш својим животом !
- Ја га стварно не изигравам, само ти мене не познајеш довољно и онда се нервираш јер би све да знаш. А не можеш баш све да знаш. Ја померам границе.
- А шта сам ја ? Где сам онда ја ? Знаш шта, ја сам на граници да полудим !
- Ту сам разграничила. Граничићемо се љубављу искључиво.
Задржаћу за себе где је крај померању граница. Могу да их се ослободим, ако поверујем да ме воле другачију. Свакако, људе треба волети онакве, какви јесу.
Померам границу, што, је л’ ти смета ?
- Ти си женско, зашто желиш да си свуда са тим твојим границама ?
- Мислиш да сам се превише раширила као нека штетна ?
- Не. Бринем за тебе.
- За мене не брини, док ја ударам границу, где мени одговара. Ако покушаш да то промениш против моје воље, никада се нећемо ослободити мене која се једино не граничи са стварношћу.
Тешко сам схваћена. Некад, то ми и није тако потребно. Само не бих волела да се пробудим бесна, ако неко покуша да мојој граници постави границу. Јер људи нису баш нежни.
Шамарани људи боље померају границе, чак и када смо на прсте избројали све шамаре.
У тим биткама за себе, спасила сам се јер сам била та која је померила границе.
И шта сад, је л’ ти смета то са границама!?
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.
