Где је почетак, а где крај буђења? Јесмо ли довољно ослабљени или само недовољно ојачани у свету који броји убоде с леђа?
Будила сам се на сат времена. У времену није било времена. Посебно не будућег. Било је откинуто нешто од прошлости, ипак, живимо у садашњости.
- Номинатив : ЈА
- Генитив : Мене
- Датив : Мени
- Акузатив : Мене
- Вокатив : ЈА
- Инструментал : са Мном
- Локатив : Мени
Мењала сам по падежима себе, не и друге. Не умем да мењам времена и људе. Рекли су да то није потребно.
Живети са неким значи ЖИВЕТИ. Никако распадати се у корацима. И у свим временима, то се не мења. Мењајући своје лице, само је инструментал био вишак. И ја сам била вишак. Шта ће мени толико падежа да бих разумела живот ! Била сам једнина и мањина међу великим множинама.
- Знаш, мала, велика је то математика, а нису сви тако добри у рачуну.
- Ја сам увек више волела језике, само не оне што палацају.
Све што може да помогне и одмогне јесте језик. У математици, мора да си прорачунат.
- Никада нисам рекао да ћемо живети заједно.
- Никада нисам била добра у прорачуну.
Шта је боље знати ? Колико је 2 + 1 – 1 = ?
Обрни, окрени, рачуница се никада не исплати. Рачуна се на почетку, на крају, није тако важно.
У школи, а Бога ми и у животу, сви моји пријатељи, били су врсни познаваоци математике. Ја сам отишла на другу страну, поштовала пут срца, тамо, где су други баратали главом. Можда сам погрешила на почетку, на крају, моје срце нема рачун.
- Имаш рачун у банци?
- Имам.
- Одеш, подигнеш паре и отпутујеш у Америку. Знаш као она игра „Узми рачун и победи“?
Одем. Узмем тај рачун. Отпутујем у Америку.
Јер никад нисам рекла да ћемо живети заједно.
Стигло писмо.
„Хеј, како ти је тамо ? Ја још увек живим у садашњости, за тренутак, а ти ? Да ли још увек мењаш по падежима и мељеш као воденица ? Је л’ носиш оне исте чизме до колена или си прешла на патике, јер се тако боље осећаш ? Да не бих само питао, да ти кажем да сам ти решио ону математику 2 + 1 – 1. Велика нула, друже мој ! Остај ми здраво и схвати, некад живот нема логичну математику, испадне из колосека. Твоје је да га вратиш.“
Твој учитељ живота
Нисам волела Америку, али волела сам себе тамо. Дуго ми је у глави одзвањала реченица „Твоје је да га вратиш“.
Међутим, нисам имала шта да враћам. Ништа нисам ни узела. Сви смо били на нули.
Нула је граница између минус један и плус један.
Сетила сам се оне чувене реченице непознатог аутора :
„Један и један никада нису два, а само понекад су пар.“
Мислите о томе, док правите рачуницу или мењајте боље себе по падежима.
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.
