Женско репродуктивно здравље све чешће је тема о којој отвореније и искреније говоре како саме жене које имају искуства у тој борби, тако и бројни стручњаци и лекари. Подршка је важна, а када знате да у нечему нисте једини може много да подигне мотивацију, истрајност и опстанак у тој борби.
Проблеми који се могу јавити како код жена тако и код мушкараца када је репродуктивно здравље у питању чини се да су бројни. Они могу бити блажи и брзо решиви, до оних компликованијих којих захтевају дугорочније лечење или друге врсте интервенција.
Благовремено откривање одређених обољења може значајно утицати на даљи ток лечења, па самим тим и имати директне везе за успешношћу када је зачеће у питању.
Један од учесталих проблема који данас има одређени број жена јесте инсулинска резинтенција. Она представља стање у којем расте ниво шећера у крви, ћелије постају неосетљиве, што за последицу има пораст нивоа инсулина у крви, а тиме се шећер не користи на прави начин.
Ако се не дијагностикује на време и не лечи дугорочно може изазвати последице као што су дијабетес тип 2, кардиоваскуларна обољења, може довести и до полицистичних јајника, нередовних менструација па и до неплодности.
Фактори ризика, узроци и симптоми
Иако ће за многе звучати неочекиваним и нелогичним, веза између између инсулинске резинстенције и трудноће је велика.
Чињеница је да је инсулин неопходан за здраву репродукцију, а он на људски мозак делује као сигнал који му говори да ли је окружење метаболички безбедно. Када су његове вредности у границама нормале то је довољан знак да је потенцијални родитељ здрав чиме ће моћи да обезбеди и здраве услове за раст фетуса.
Свака промена у том делу, повећање или смањење, научно је доказано, може утицати на промене у функцијама мозга и гонада које смањују репродуктивне процесе.
Стручњаци наводе да је веома изазовнo говорити о тачним факторима ризика и узроцима настанка инсулинске резистенције, али неке студије наводе повезаност исте са генетиком и стилом односно начином живота. Као потенцијални фактори ризика у литератури се могу наћи конзумирање цигарета, стрес, генетска компонента, исхрана богата шећерима, физичка неактивност и гојазност.
Док се главни симптоми везују за оне који су слични код људи оболелих од дијабетеса, а реч је о појачаној глади и жељи за слаткишима, пристуна је жеђ, затим учестало мокрење, лако добијање на тежини уз тешко мршављење, умор и недостатак енергије, а све то може довести и до нередовних менструланих циклуса.
Дијагностика и лечење
На ову врсте дијагностике пацијента ће упутити лекар специјалиста, гинеколог или ендокринолог, у зависности од процене општег стања, на основу анамнезе и других фактора ризика. Обично се ради тест толеранције на глукозу, назван ОГТТ тест који може да покаже одступања која су кључна за постављање дијагнозе.
ОГТТ тест се изводи у државној и приватној пракси и подразумева мерење нивоа инсулина и шећера у крви у одређеним временским интервалима, пре и након узимања слатког раствора.
Осим овог специфичног теста аларм за узбуну могу бити и повишене вредности инсулина и шећера у крви који се обављају стандарном анализом крвне слике.
Свакако, у оба случају, добијене резултате треба да тумачи лекар који ће на основу истих и целокупне клиничке слике предложити даљи ток и начин лечења уколико је то потребно.
Поред тога, посебно је значајно повести рачуна о стилу живота и животним навикама, као и начину исхране и избалансираности намирница.
Повезаност са фертилитетом и неплодношћу
Већ је поменуто да веза између инсулинске резистенције и трудноће постоји и да она у одређеном броју случајева може бити пресуда за зачеће и могућност затрудњивања. Али шта то значи у пракси?
Заправо повишен ниво инсулина који се јавља код овог обољења може да сигнализира јајницима да луче више мушких хормона (тестостерона) што доводи до хормонског дисбаланса који директно одређује могућности затрудњивања. И то тако што повишен ниво тестостерона ремети сазревање јајних ћелија стварајући већи број мањих фоликула што доводи до нередовних менструалних циклуса, а може довести и до полицистичних јајника (ПЦОС) што све води ка тешкоћама у вези са зачећем.
Ипак, трудноћа је могућа и са постојањем овог проблема, али пут до тога може бити отежан. Проблем сам по себи лежи заправо у стањима које он изазива и односи се на хормонски дисбаланс и полицистичне јајнике који ограничавају могућности за природно зачеће.
Благовремено успостављање дијагнозе, редовно контролисање стања и придржавање упутстава и савета лекара могу смањити шансу за развој болести док са друге стране могу повећати шансе за остваривањем у улози мајке.
Шта када до зачећа дође?
Веома је важно знати и да је праћење стања код жене које су у затруднеле и имају дијагностиковану инсулинску резистенцију од изузетног значаја за плод. То значи да је репродуктивни капацитет жене једнако важан и током трудноће јер он такође укључује и развој и одржавање бебе која расте у стомаку.
Да би трудно тело могло правилно да расте и да се развија инсулин се мора држати под контролом јер је он главни сигнал за раст који укључује анаболичке процесе како би повећало величину ћелија, а некада чак и њихов број. Он је такође важан и за раст плаценте, а помаже и развоју ткива дојке која је у припреми за лактацију. Његов нивоу утиче и на енергију труднице.
Поремећаји у његовог нивоу током трудноће могу довести до гестацијског дијабетеса, чија појава зависи и од низа других фактора.
Свакако, ова ситуација захтева стручни надзор лекара, бригу о себи и свом здрављу и придржавања датих савета, лекова и препорука.
Топличанка је душа од жене.
