Ако стално осећате бол у врату и раменима, знате да се није појавио изненада. Као последица година проведених у жонглирању између обавеза, код многих жена, управо овај бол постаје хроничан сапутник, како у канцеларији, тако и код куће, у куповини, док носе торбу, дете или сав терет дана.
Женско тело уме да издржи много, али не без последица. Напетост коју осећамо у врату и раменима је физички симптом, али више одраз темпа, притисака, непрестаног напора да будемо на више страна истовремено. Управо зато, ова тема није само питање здравља, већ и позив на промену односа према себи.
Када се бол задржи недељама и месеци пролазе без побољшања, важно је да се проблему приступи систематично и темељно. Хронични бол у врату и раменима не мора да буде наша норма и нешто на шта треба да се навикнемо. Уз подршку стручњака и промену свакодневних навика, можемо себи омогућити лакше, здравије и опуштеније дане. Прочитајте како.
Правилно држање као први корак ка ублажавању бола
Колико год звучало једноставно, правилно држање тела има кључну улогу у превенцији и смањењу бола у врату и раменима. Већина нас, услед седења за рачунаром, вожње или гледања у телефон, несвесно спушта рамена напред и благо савија главу. Временом, такав положај прераста у хронично стање у коме су мишићи у предњем делу тела скраћени и напети, док су они позади ослабљени.
Свесно кориговање положаја током дана, постављање екрана у висини очију, држање рамена у неутралној позицији и избегавање дуготрајног седења без паузе, све су то једноставне, али ефикасне мере које могу направити разлику. Ако радите у канцеларији, добро прилагођена столица, ергономски сто и редовне паузе за кратко шетање или истезање требало би да постану навика, а не изузетак.
Улога физикалне терапије у лечењу хроничног бола
Једна од најефикаснијих стратегија у борби са хроничним болом у врату и раменима свакако је физикална терапија. У зависности од узрока и интензитета бола, физиотерапеут ће креирати индивидуалан план лечења који може укључивати ручне технике, терапију електростимулацијом, ултразвуком, ласером или shockwave апаратом.
Терапеутске вежбе које се изводе под надзором помажу у јачању стабилизатора кичме, исправљању држања, опуштању напетих мишића и побољшању циркулације. Управо је лоша прокрвљеност мишића један од разлога што болови постају хронични, јер се ткиво не опоравља како треба. Примера ради, Shockwave терапија делује тако што изазива микровибрације у дубоким слојевима ткива, стимулише зарастање и ублажава бол.
У тежим случајевима, у терапијски план уводе се и пасивне технике као што је мобилизација зглобова, истезање и дубока масажа, а неретко се саветује и краткотрајна имобилизација помоћу огрлице. Важно је, међутим, знати да имобилизација не сме да траје предуго, јер неактивност води у додатно слабљење мишића. Према томе, правилно дозирана, стручно вођена физикална терапија је основ лечења свих хроничних болова у овом пределу тела.
Кретање као лек – важност лаганог вежбања
Физичка неактивност и избегавање покрета из страха да ће бол постати јачи једна су од најчешћих грешака које људи праве. У стварности, лагано и прилагођено кретање помаже мишићима да се загреју, појачава циркулацију и смањује осећај укочености. Наравно, није реч о интензивном тренингу већ о свесној, лаганој рутини која укључује вежбе истезања и јачања.
Једноставни покрети као што су кружни покрети раменима, нагиби главе, истезање врата у различитим правцима или активирање мишића лопатица могу деловати ослобађајуће и опорављајуће. Важно је остати доследан, боље је радити по пет минута сваког дана него једном недељно интензивно, јер се мишићи навикавају на кретање и мањи је ризик од новог повређивања.
Управљање стресом и његов утицај на бол
Многи заборављају да бол у мишићима не мора имати искључиво физичку позадину. Хронични стрес је чест узрок затегнутости, јер тело у стању тензије ствара стално присутан осећај грча. Врат и рамена су једна од првих зона на којима се та напетост манифестује. Зато је рад на психофизичкој релаксацији важан колико и свака друга терапија.
Технике као што су дубоко дисање, медитација, лагана јога или шетње у природи имају доказано опуштајуће дејство. Уколико приметите да се болови јављају или појачавају у периоду када сте под притиском, вреди увести навике које ће вам помоћи да боље управљате емоционалним оптерећењем. Ово је посебно важно код особа које раде одговорне, статичне послове и немају довољно могућности за активно одмарање.
Масажа као подршка мишићима
Квалитетна терапеутска масажа није само пријатна, већ и веома ефикасна у ублажавању хроничног бола. Ручни рад стручњака омогућава продирање до дубљих слојева мишића, где се најчешће и налазе жаришта напетости. Масажа поспешује циркулацију, убрзава опоравак ткива и смањује укоченост.
Поред класичне, у терапији се користе и друге технике као што су тригер поинт масажа или масажа грејањем, а у кућним условима масажери или специјализоване креме са ефектом хлађења или загревања могу донети олакшање. За неке људе, редовна масажа једном недељно делује као снажан превентивни алат против повратка болова.
Одмор и правилан сан као фактор опоравка
Тело се најбоље регенерише током сна. Међутим, ако је положај у коме спавате неправилан, болови се могу само погоршати. Превисоки или прениски јастуци, кревети који не подупиру правилно кичму, као и спавање на стомаку могу допринети хроничном болу у врату. Идеално је да јастук буде анатомски и да подржава природну кривину врата, а да се спава на боку или леђима.
Поред ергономије, важна је и дужина сна. Недовољно спавање утиче на ниво бола, јер организам нема прилику да се опорави. Увођење опуштајућих навика пред спавање, као што су лагано растезање, туширање топлом водом и избегавање екрана пре кревета, могу помоћи да сан буде дубљи, а тиме и процес опоравка ефикаснији.
Када је време за посету лекару
Иако многе од стратегија описаних у тексту могу значајно ублажити болове, уколико бол не престаје ни након неколико недеља самосталне неге, време је да се консултујете са лекаром. Упорни бол, ограничена покретљивост, осећај слабости у рукама или главобоља која прати бол у врату могу бити знаци да је у питању озбиљније стање, попут упале, неуролошког проблема или дегенерације дискова.
Лекар ће на основу анамнезе, физичког прегледа и, ако је потребно, снимања поставити дијагнозу и предложити даљи третман. У тежим случајевима, третмани као што су инјекције, специфичне медикаментне терапије или хируршке интервенције могу бити неопходни. Али чак и тада, рана интервенција значајно повећава шансе за опоравак без последица.
Пишем и инспиришем.
