Стално се сусрећемо са смрћу, а тако мало о њој знамо. Сигурно нисте знали како животне и људске приче уме да исприповеда. У роману „Крадљивица књига“ управо је смрт приповедач и преноси нам причу о девојчици Лизел.
Одрастање за време Другог светског рата и то у нацистичкој Немачкој подразумева бројне сусрете са смрћу, од посматрања непознатих људи како гину и умиру до смрти најближих, па чак и случајна избегавања сопственог сусрета са њом. У нацистичкој Немачкој чак и књиге умиру и то тако што бивају спаљене и понижене. То је атмосфера у којој одраста Лизел, девојчица која од књига на почетку приче има само Гробарски приручник и која је снажно заволела речи и књиге и посвећује им своје детињство. Лизел одраста без родитеља и брата и без многих ствари које чине срећу, али са прегршт снова, најбољим другом косе боје лимуна који боји лице ималином желећи да постане црни тркач, Јеврејином који се крије у подруму, двоје људи који умеју да воле као прави родитељи и књигама које имају моћ да од њеног света створе лепше место.Лизел живи у улици Химел (Небо) окружена сиромаштвом, причама о рату и нацизму, али и љубављу, речима, звуцима хармонике. Уз њу ћете заволети и многе ликове који су битни у њеном животу.
Долазак у улицу са бајковитим називом није био нимало весео и леп, али Лизел је имала срећу да је ту дочека прави пријатељ, храбар и одан, плавокоси дечак Руди. Он жели да постане Џеси Овенс, игра фудбал са Лизел и дечацима, живи у великој породици, презире рат, обожава атлетику и све би дао за пољубац своје другарице.
Роза и Ханс су средовечни брачни пар чија су деца одрасла и отишла од куће, а они усвајају деветогодишњу девојчицу. Док Ханс зрачи добродушношћу, искреношћу и љубављу, Роза на први поглед делује намћорасто али иза тог намрштеног лица и гомиле псовки које изговара крије се велико срце.
У подруму њихове куће, у коме се осећа присуство страха, болести, суза, смеха, у коме се прави Снешко Белић и где се уче прва слова и прве лекције о пријатељству, крије се млади Јеврејин Макс, девојчицин добар пријатељ. Писац је Макса и Лизел описао речима „Она је била крадљивица књига, а он је украо небо“. Небо је понекад морао да краде, а понекад му је Лизел поклањала и небо, и сунце, и облаке и мирис зиме ветар причајући му какав је дан ван хладног и мрачног подрума. Једно другом су могли да поклоне све јер су поклањали речи. Макс је помогао крадљивици књига да схвати колику моћ имају речи и да скупи храброст да их сама записује.
Прича о Лизел и њеном одрастању је широм света пробудила многа осећања, а „Крадљивица књига“ је показала да речи поседују моћ и да су увек магичне. Читајући овај необично написан роман, упознајемо живот иако је приповедач смрт, осећамо љубав иако је главна јунакиња сироче и посматрамо људску доброту и пријатељство иако бесни рат.
Ауторка: Јована Николић
Извор: Портал Млади
Топличанка је душа од жене.
