Мастер губљења времена

0

Колико слободног времена… Чак толико да могу смислити нову титулу за себе. Само за себе. Нећу је ни купити, нити скривати истину о њој, јер праву већ имам, код родитеља у орману. Не скупља прашину, мама редовно брише. Ова друга, о којој пишем, постоји само следећим редовима. Самопроглашени мастер губљења времена.

Ми, незапослени, имамо превише времена за размишљање. Још више за депресију. Њој одолевам, највише због безброј обавеза које намећем себи. Усисај, обриши прашину, опери веш, спреми ручак. Или вежбај Еxцел, Пхотосхоп, Иллустратор, Лигхтроом, читај о Интернет маркетингу, оптимизацији сајтова, оперативним системима. Сад се опусти и прелистај блогове. Учи шпански, не заборави енглески. Пиши о свему. Објави текст. Нађи јефтине лоw цост летове за места на која нећеш отићи. Направи кокице за утакмицу. Не заборави на лепоту – коса, нокти, депилација. А друштво? Сад коначно имаш времена и за њих.

Тражим посао, заиста, али како се ништа не дешава на том плану, Инфостуд и компанија падају на топ листи обавеза. Никад нисам знала да одредим приоритете. Тачка. Проблем је у мени. Проблем је што нисам у петом разреду знала шта ћу бити кад порастем. Док је другарица из клупе, у писменом на шест страна, детаљно објаснила какав ће лекар бити, ја нисам могла смислити тему. Ни сад не знам о чему сам писала. Уписала сам гимназију како не бих морала уско да дефинишем своје будуће занимање. Новинар или архитекта? Ништа. Један дан ме је делио од грађевинског инжењера, па сам ипак завршила на сајму са још 3000 будућих економиста. Зашто? Не знам. Најопштији факултет, имао је смер туризам, много пријатеља је уписало. А где је љубав? Никад је није ни било… После свега, на дипломи додат и мастер, а ја је сматрам протраћеним временом.

Ниједан посао није захтевао то звање. Нико није гледао диплому. Чему сви дани проведени у читаоници, излизане корице књига, “прескакање” летовања? Да ли је требало да упишем оно што волим и учим након посла? Можда, али био је потребан новац. Почињу да лупају фиоке, знате оне у мојој глави, опет лете папирићи које сам таман сложила. Конфузија. И питање шта даље?

Није ово земља у којој посао проналази тебе, зато ја опет морам бити оно што нисам како бих преживела. Дипломирани економиста. Мастер. А моја титула – мастер губљења времена, заљубљен у своје хобије, мора чамити у другом плану. Мора! Да не излази из ћошка док ми неко не понуди уговор о раду. После, може и доктор да постане…

Ауторка: Маја Јауковић