Слушам песму коју сам случајно пронашла. Слушам и мислим на тебе. А знам да ову причу нећеш никада прочитати и то је добро, могу слободно да пишем све што ти никада нећу рећи.
Јер не знам како бих нашла речи да ти објасним, да ти испричам, и да разумеш.
Не знам како бих у овом животу нашла право време, прави тренутак, право место.
Можда ћемо се поново срести.
Можда ћеш случајно наићи.
Можда ћу поново намерно проћи поред тебе и поново се правити да те не видим, да сам изненађена, да сам равнодушна.
Да ми је свеједно.
Ипак ћу ти се смешити и гледати те право у очи, надајући се да ћеш у њима прочитати и разумети оно што ти никада нећу рећи.
Слушам песму и не морам ништа ни да пишем, јер она говори све.
Aуторка: Владана С. Неће ваљда
Неће ваљда је друго лице Супермаме, која каже Сачекај мало!
Топличанка је душа од жене.
