Читалац је путник. Свако читање је путовање. Књижевно дело је мапа света, и свет, и карта, и авион (или бицикл, шта више волите). Док читаш: путујеш у прошлост, у будућност, на Марс. Кад читаш роман „Студењак“ враћаш се у рану младост. Право на Нови Београд.
„Студењак“ је други роман Топличанке Милунке Марковић, коју многи познају као професорку и полиглоту. Након породичне саге „Отворена шкољка“ и квалитетног превода озбиљне студије „Брачни кофликти“ A.Х. Чепмена, као и збирке песама „Животни круг“, Милунка је иступила пред своје читаоце још једним романом.
Срна Јовановић стиже у Студењак
Када једном стигне у Студењак, Срна ће се сусретати са различитим младим људима. Неки ће јој бити пријатељи, неки љубави, неки лекција, неки разочарење, а неки изненађење. Привезана душом за родно место, а жељна нових висина и сазнања, главна јунакиња ће се одрећи много чега, али не и своје слободе. Тако ће бити у везама, пријатељствима, на факултету или са цимеркама.
Као прави мајстор дескрипције, Милунка је са много детаља описала главну јунакињу Срну Јовановић – њен физички изглед и карактер. Са несмањеном пажњом представљени су и остали јунаци, а њих је – као у епској песми – читав каталог. Управо се тако могу и тумачити станари Студентског града, као каталошки примери студената тј. јунака овог романа.
То је шаренолик студентски свет смештен у четири блока. То је музика на клупицама, препечена мусака у мензи за ручак, концерт или филм у Дому културе.
Како један јунак у роману каже, у Студењаку има свега, не треба ти Београд.
Роман као приручник за младе
Ослањајући се на своје животно и педагошко искуство, ауторка је исплела живописан шал једне младости. То је младост која је тек раширила крила, и то први пут далеко од родитељског погледа. Та младост је слободна, али пуна одговорности према традицији и васпитању. Она је неспутана, жељна знања, љубави, среће и забаве, али не по цену губитка себе, личности која се тек распламсава и стаса. У роману су приказани проблеми који младе муче, и за неке је списатељица понудила решење, а за неке решења. Кроз призму лика Срне Јовановић посматрамо са чим се све суочавала млада девојка/жена средином седамдесетих двадесетог века. Она размишља, промишља, пита се, доноси закључке. Она се заљубљује, заноси и смирује. Она је слаба и јака. Учи, путују, дружи се. Она расте.
„Студењак“ – сентиментално путовање
Захваљујући верним описима у роману, свако ко је икада у Студењаку живео истог тренутка ће се вратити у своју собу. На свој кревет прекривен белим чаршафом и наранџастим ћебетом, на терасу са металном оградом и жицом за сушење веша. На симсу прозора ће га сачекати исте оне тегле ајвара, краставчића и џема, неретко и кесица кечапа. Вратиће се у домски круг пред лажно строги поглед портира на рецепцији. Вратиће се на клупице. Пред нечије гитаре, пред своје пријатеље и симпатије.
Из истог разлога, читалац који никада у Студењак није крочио имаће осећај као да је тамо већ био.
Поред бројних запитаности које овај роман у читаоцу покреће, једна од његових највећих вредности јесте управо то сентиментално путовање које нуди. Са „Студењаком“ вратићете се у младост. Кад год да сте били млади. Чак и ако то и даље јесте.
Погледајте шта још Топличанка чита.
Пишем и инспиришем.
