Мало је рећи да сам се јутрос изнервирала када се тегла са ружом преврнула и направила поплаву у соби. Наравно, баш на оном делу који сам управо изрибала.
Успут је уништила: једну лепу кесу за вино, једну кутију са чоколадицама са вишњом (али сам, сва срећа чоколадице одмах исула у корпицу коју сам добила), једну украсну кесу, кутију са миришљавим штапићима, прелепу порукицу од Вале и књигу.
И књигу. Уништила је књигу.
Мало је рећи да сам се изнервирала. Књига „Смешна историја света“ била је поклон од Ђуке. Добро, можда је реч „уништила“ мало претешка. Књига и даље може да се чита. Кад се осуши. Само више није онако равна, већ је извитоперена. А то ме је ужасно изнервирало јутрос.
А онда ми је дошло да саму себе треснем по глави.
„Ало, глупачо, сутра ћеш напунити и 80 година – и заборавићеш!“, дошло ми је да кажем себи.
Ружа ће увенути, а јако је лепа. А ти ћеш заборавити како су ти и Ђука, и Ана рекла да нису геј, али блену у тебе јер, ето, јако си лепа. Да си изашла да их сачекаш са исцртаним контурама јер још ниси завршила са шминкањем.
Да ти је те године мама рекла како су се на једном слављу сви чудили како си лепа. „Јер иначе сам много ружна. Хвала, мама!“, рекла сам, а она је пробала да ублажи оно што је рекла.
Вера је донела вино, јер „тако се то ради“, како је закључила Ђука. Баћа који није могао да ме добије, па је само послао поруку: „Колико ли тебе зову људи, кад си нон-стоп заузета! Срећан рођендан!“
Срба ти је пожелела Италију и љубав. Шта ће ти више?
Мици је звала у 00:00 да честита рођендан.
Да си се издепримирала, јер пуниш 25 година, а људи у тим годинама размишљају о становима, колима, кредитима, деци. А ти не умеш о себи да бринеш, а камоли о још једном живом бићу.
Мара је постала мама, па и није могла баш да дође. Чекај, чекај, да поновимо: Мара је постала мама. Мара. Мама.
Те године Вале ти је за рођендан купила прелепу ружу.
Ружа ће увенути, а ти ћеш заборавити. Заборавити колико си се изнервирала што је преврнула теглу у којој је била и упропастила неке ствари и управо орибан под.
Заборавити да ти ју је те године Вале поклонила.
А онда сам погледала у извитоперену књигу која се сушила поред мене и насмејала се. Или можда ипак не.
Ауторка: Анђелија Анђелић
Топличанка је душа од жене.
