Преузмите одговорност за свој живот

Чињеница је да живимо у земљи у којој се једва саставља крај с крајем, жаргонски речено, али то никако не би требало да нам служи као оправдање или изговор за наше свакодневно живљење. Некако по дифолту, смо склони да одговорност пребацимо на другог како бисмо себе растеретили и како бисмо имали оправдање за све што нам не иде у животу

Некада су нам криви родитељи што су нас васпитали тако како су нас васпитали, некада послодавац који нас плаћа далеко мање него што сматрамо да заслужујемо, некада комшија који је успешнији од нас а најчешће сви они заједно. Уместо да се окренемо себи и завиримо у унутрашњост свог бића, ми грчевито копамо по животима других тражећи оправдање за све сопствене недаће.

Да ли живите или животарите?

Постоји огромна разлика између живота и животарења. Некима се живот догађа, док други се догађају животу. Не дозволите да вас живот стихијски носи док ви без правца и циља лелујате као лист на ветру. Не ходајте жмурећи, већ смело закорачите у живот. Прихватите изазов који је пред вама. Колико пута вам се десило да свој живот упоређујете са животима других што вас чини додатно незадовољнима и несрећнима.

Најбољи начин да одагнате такве мисли је да замислите неколико људи из свог окружења чији вам се живот чини далеко узбудљивијим од вашег. Затим анализирајте све сегменте свог и њиховог живота и направите поређење. Увек, али увек ћете доћи до тога да се не бисте мењали ни са ким од њих, јер ћете након ове вежбе схватити колико сте заиста благословени, али да често то заборављате. Нека вам ова вежба послужи само да би вас подсетила колико сте заправо вредни сами по себи, јер то је њен основни циљ. Након тога никад се не поредите са другима, јер је то основни извор незадовољства и фрустрација. Поредите се са самим собом и сваког дана урадите нешто више него претходног. То ће вам ојачати самопоуздање и вратити веру у себе.

Не вирите у туђе двориште

Многи људи не желећи да се суоче са сопственим проблемима, односно желећи да их бар на трен забораве, врло вешто роваре по туђем животу, наслађујући се трачевима. На тај начин што ћете причати некоме „иза леђа“ нећете решити свој проблем. Могуће да ћете се на кратко осетити усхићено и задовољно, али чим одушевљење спласне остаје огромна празнина. Не каже се џабе – „Пре него угледаш крш испред комшијине куће, прво почисти испред своје.“

Не осуђујте! Никада не знате ко иде којим стазама и на какве препреке наилази. Ви из свог угла гледате онако како се вама чини, али не заборавите да није исто бити посматрач и актер неке ситуације. Уосталом неретко смо склони да дајемо себи за право да коментаришемо како бисмо ми то урадили на овај или на онај начин, без да је неко тражио мишљење од нас. Бавимо се туђим животима уместо да проживимо свој, а само овај један имамо.

Будите захвални

Захвалност је најузвишенији вид вере, али као да често то заборављамо. Постоје многе ствари на које гледамо као да се подразумевају саме по себи, али када зачепркате испод површине схватићете да није баш тако. Ништа, апсолутно ништа се не подразумева само по себи и сваки удах овоземаљског битисања заслужује нашу захвалност. То што смо здрави, што имамо кров над главом, храну и воду за пиће свакако заслужује захвалност, али најчешће жмуримо пред том чињеницом или као да је нисмо свесни. Заборављамо да многи људи немају ни то.

Сетите се само како се осећате када на пар сати нестане воде или струје (најчешће када се санира неки квар), тада смо најчешће нервозни и не умемо да се прилагодимо новонасталој ситуацији. Постајемо свесни важности ових елементарних ствари за живот тек када на трен останемо без њих. До тада на њих гледамо као на нешто што се подразумева само по себи. О здрављу је излишно и говорити, јер врло често имамо такав однос и према здрављу. Постајемо га свесни тек када га изгубимо или се на трен тргнемо када чујемо да је неко од познаника тешко болестан.

Не кривите друге за свој неуспех

Једино зреле и остварене личности су спремне да преузму апсолутну контролу над својим животом. Све док кривца тражите у другима или другима покушавате да наметнете осећај кривице за неки свој пропуст, не можете се сматрати зрелом личношћу без обзира на године. Пре него окривите некога за све што сматрате да вам „не иде“ у животу, размислите шта је то што бисте ви могли да урадите за себе. Нека је то и ситница за почетак, али свакако ће вам допринети да се боље осећате и да порастете у сопственим очима.

Окривљујући друге, најчешће људе из непосредног окружења а затим и шире, ми заправо сопствену немоћ прекривамо лажним плаштом. Суочите се са самим собом, прихватите одговорност за своје поступке, преузмите контролу над својим животом и не тражите кривце тамо где их нема. Можда ће у почетку ово изгледати као самообмана, али уколико сте спремни да завирите у најдубљи кутак себе, временом ћете и сами бити сведоци сопствених успеха који ће се надовезивати један за другим.

Ауторка: Славица Бијелић, Зрно знања