Кажу да се све дешава с разлогом, да ни за чим не треба жалити и да не треба пропуштати прилике које живот пружа. На ово бих додала да је заправо најтеже препознати такве прилике, а потом бити довољно одважан и уграбити их.
Такође кажу да је живот прекратак те да не треба жалити ни за чим.
Цитираћу човека с којим сам једном имала изузетно занимљиву и динамичну размену ставова: „Престао сам да размишљам још у давној младости. Мозак само прави проблеме, а не даје решења…“ Расправљали смо о везама и емоцијама; да ли је он заиста мозак ставио на „офф“ или је ова изјава била само духовити механизам самоодбране, то вероватно никада нећу сазнати.
Али…шта ако је био у праву? Да ли су људи који уживају у тренутку, и не постављају себи никакве границе, срећнији од нас који у свему тражимо логику, тумачење, разлог?
Од малих ногу улазимо у зачарани круг допадања, заљубљивања и разочарења. Неко раније, неко касније, сви неизбежно пожелимо да пронађемо сродну душу са којом ћемо прећи део животног пута. Воли оне који се према теби понашају како треба, а остале заборави. Лакше рећи него урадити. Баш сам недавно чврсто решила да нико и ништа никада неће угрозити моје расположење. Одржаваћу релације искључиво са људима који ми пријају и остаћу зен у свим ситуацијама.
Воли оне који се према теби понашају како треба, а остале заборави. Сјајна мотивациона реченица.
Међутим… ја нисам заборавила…
Aуторка: Владана С. Неће ваљда
Неће ваљда је друго лице Супермаме, која каже Сачекај мало!
Топличанка је душа од жене.
