Прокупчанка Теодора Ерчевић пева откад зна за себе и прави је пример девојке заљубљене у музику. Својим магичним гласом опчинила је децу као Елса у представи „Елса, Ана и Олаф у потрази за Деда Мразом“, а већ шест година се распевава у поп хору АКУД „Бранко Крсмановић“.
Музика као прва и највећа љубав
Теодора је апсолвенткиња социологије на Филозофском факултету у Београду, али је одувек посвећена музици. У Крсманцу пева већ шест година, и то у поп хору који је баш тад основан.
– Тачно сам запамтила тренутак када је све то почело. На првој години факса нисам желела да се бавим другим активностима осим да се посветим факултету у потпуности. Размишљала сам о томе када будем уписала другу годину и кад упознам читав тај систем и научим да се организујем према њему, да се уз учење, посветим још једној ствари коју највише волим да радим, то је музика. Музика је несумњиво моја прва и највећа љубав и дан данас је тако. Сећам се да је био почетак друге године, завршила су ми се поподневна предавања и кренула сам ка дому.Стајала сам на станици и чекала бус за Студењак, и у једном тренутку прекопута станице, угледала сам огроман транспарент на којем су биле информације о аудицијама за АКУД Бранко Крсмановић.
Истог тренутка сам позвала родитеље и рекла да забележе број телефона који је стајао на том великом платну. Не знам, ретке су ствари којих се сећамо баш од самог почетка, али то памтим као један скроз филмски тренутак, баш нешто што ми је било неопходно, права ствар у правом тренутку. – прича Теодора.
За њу је све почело много раније, још у основној школи када је паралелно похађала и часове музике и певања.
Певање испред виолине
Управо због певања Теодора је уписала и нижу музичку школу „Корнелије Станковић“ у Прокупљу, одсек виолина.
– Свирала сам виолину, али је певање било једини разлог због ког сам ишла у музичку школу. Виолина је била ту, јер је неопходно да свираш неки инструмент. После музичке школе нисам је више свирала, иако сам имала сјајног професора. Пре свега био је сјајан педагог, који је делом учествовао у мом сазревању и образовању моје личности. На многим саветима и лекцијама бескрајно сам му захвална. – каже она.
Поп музика на другачији начин
Комбанк дворана, Дом омладине, Божићни тргови у Београду и Новом Саду, турнеја по Приједору, на разним факултетима, у склопу манифестација Накси радија, Дорћол Платз, Миксер хоусе, гостовања телевизијама и међу њима најдивније искуство у емисији „24 минута са Зораном Кесићем“, све ово стало је у шест година певања и распевања поп песама на Крсманац-начин.
Управо због певања у хору дошло је до тога да заигра у дечјој новогодишњој представи „Елса, Ана и Олаф у потрази за Деда Мразом“.
– Управо ме је моја диригентица препоручила редитељу са којим смо иначе недавно радили на пројекту у Мадленијануму. Никада раније нисам глумила, мислила сам да ће ми једини задатак бити да отпевам Елсину песму, али пројекат је захтевао глуму. Велики сам тремарош, па ми је ова представа омогућила да се делимично ослободим лоше треме која ме спутава и не дозвољава да певам. – прича Теодора.
Симболично и у складу са насловом нумере коју пева, „Сад је крај“, трему је „разбила“ певајући у Сава центру, Дечјем културном центру, као и у Новом Саду на Сајму, те у позориштима у Нишу и Крагујевцу.
Свако време је добро за певање
У слободно и у свако време Теодора воли да пева и слуша страну поп музику, једнако као и домаћу. Домаћи реп издваја као један од омиљених праваца за слушање у млађим данима. Када је у посебном расположењу и сада му се радо враћа.
Иако нема омиљену песму, јер не може да издвоји једну, у последње време слуша Тијану Богићевић и Сиу. Изабрати омиљену песму и извођача за њу је тешка и немогућа одлука. Уместо тога, Теодора једноставно пева и инспирише својим анђеоским гласом.
Пишем и инспиришем.
