Предраг Котур: Филм је вечан, а позориште не може да се сними

0
predrag-kotur
Предраг Котур у представи "Вина и пингвина", Краљевачко позориште
Топличанка је разговарала са младим глумцем Предрагом Котуром. Иако је рођен у Карловцу у Хрватској, од своје 12. године Котур је живео у Прокупљу, где је завршио Основну школу ”Никодије Стојановић Татко “ и Средњу медицинску школу ”Др Алекса Савић“. Прокупачка публика га се сећа из позоришних представа у којима је играо још као средњошколац. Након средње школе завршио је ФДУ. Глумио је у познатим телевизијским серијама „Ургентни центар“, „Корени“ и „Јужни ветар“.

Како је бити професионалан глумац, а како је бити аматер?

У 21.веку то је веома тешко питање. Сада када сам професионалан глумац више бих волео да сам аматер, јер тада имате више слободе. Било да ли сте професионалац или аматер битно је да имате неко глумачко искуство. Ја сам аматер постао као клинац из велике љубави. Зоран Цветковић је веома заслужан за љубав моје генерације према глуми. Наша најлепша представа била је „Рањени орао“ Мир Јам, који дао печат тој генерацији глумаца. Свако од нас је дао нешто своје за ту представу.

Да ли за вас постоји разлика између позоришта и филма?

Сада бих волео да више играм у филмовима и серијама, јер ме је позориште уморило на неки начин. Да би се појавио у неком Београдском позоришту неопходно је да оствариш неку главну улогу, другачије је када играте у Нишком, Краљевачком или Шабачком позоришту. Кад си сам оснивач својих трупа ти бринеш о свему. По мени филм је вечан, а позориште не може да се сними. То је моћан тренутак.

У филму „Прва трећина – Опроштај као казна“, Светлане Петров играли сте крволочног усташу који је поклао преко 1100 људи. Колико вам је било тешко да одиграте ту улогу?

Ту улогу сам сасвим случајно добио на кастингу. Ова улога је једна од најтежих мојих улога и као за сваког глумца била је велики изазов. Задатак сваког глумца је да одбрани свој лик ма какав он био. Посебну тежину је имало то што сам морао да одбраним убицу и моје фамилије. Цело детињство провео сам слушајући приче о свирепим убиствима моје породице од усташа четрдесетих година прошлог века. Мислим да су сене мојих предака највише помогле у стварању овог лика јер сам осетио кроз шта су они прошли.

Играли сте у једној серији у Уједињеним Арапским Емиратима и какво искуство носите одатле и да ли ми имамо сличан менталитет са њима?

То је био формат за децу који се снимао у једном огромном студио Ал Џазире и њима је веома важно да имају по неколико програма. Тај програм смо снимали 28 дана и сви на сету смо били као једна породица. На сету су били људи из Катара, Либије, Туниса. Они су као и ми ведрог духа, воле да се шале. Оно што ме је растужило код њих јесте да они веома ретко путују. Немају прилику да их други људи боље упознају.

У представи ”Удај се мушки“ играте са једном од легенди српског глумишта Снежаном Савић. Каква је била ваша сарадња?

Наш први избор за улогу таште мог пријатеља била је Ева Рас, међутим она није прихватила улогу, Снешка се радо одазвала нашем позиву иако ми нисмо били много познати. Она је веома коректна особа, права дама и воли да се шали. Диван колега и заборавите да је то глумица уз коју сте одрастали јер је и она као и ми.
predrag-kotur

Играли сте у ”Коренима “ и у ”Јужном ветру “ и каква су ваша искуства са снимања?

Улогу војника у „Коренима“ била ми је јако занимљива јер су ме питали да ли се ја плашим коња. Нисам се плашио, зато што сам пре тога јахао једног од највећих полицијских коња за потребе једног снимања. Што се тиче „Јужног ветра“, то је један одличан пројекат и Милошу Биковићу, који је одличан колега, скидам капу јер је успео да створи добру продукцију. То снимање памтићу по јези која ме је обузела, никада се пре нисам тако осећао, када смо снимали у Забели.

Који су Ваши планови за будућност?

Волео бих да добијем неку главну улогу или на филму или ТВ серији.

Ваша порука за младе је?

Никада не одустајте од ваших снова и најважнија је вера и истрајност. Остало долази само. Зато никада немојте изгубити веру.
Разговарала: Мирјана Ранђеловић