Aleksandar Srećković Kubura je srpski filmski, televizijski i pozorišni glumac. Prvu profesionalnu ulogu ostvario je 1993. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. Glumu je diplomirao 1995. godine na FDU u Beogradu u klasi profesora Predraga Bajčetića. Na klasi je bio sa Isidorom Minić, Anom Sofrenović, Bojanom Maljević, Srnom Lango, Milicom Mihajlović, Nenadom Jezdićem, Ivanom Zarićem, Katarinom Žutić i Rastkom Jankovićem. Igrao je u brojnim filmovima i TV serijama, od kojih su najpoznatije „Gore dole“, „Neki novi klinci“, „Jelena“, „Montevideo, Bog te video“, „Balkanska međa“, „Crveni mesec“, „Preživeti Beograd“, „Južni vetar“…
Kada se počeli da se bavite glumom?
Glumom se bavim od druge godine srednje škole. Prvu ulogu sam ostvario u Kraljevačkom pozorištu i tu ulogu sam dobio zbog sviranja violončela. Posle toga više nisam izašao iz pozorišta. Tu sam našao mir, pomagao sam oko svetla, muzike. Onda sam igrao u večernjim scenama. Onda sam probao da upišem FDU u trećoj godini srednje škole i ušao sam u uži izbor, ali nisam bio primljen. Sledeće godine sam primljen u klasi pokojnog profesora Predraga Bajčetića. U drugoj godini igrao sam u pozorištu Ataljeu 212 sa Nikolom Kojom, Nenadom Ćirićem i tada sam svirao kontrabas.
Kada ste se prvi put susreli sa filmskom kamerom?
Prvi put to je bilo u filmu „Paket aranžman“, a ispred televizijske kamere to je bilo u seriji „Kraj dinastije Obrenović” Save Mrmaka, kada sam igrao brata Drage Mašin, Nikodija Lunjevicu. Tada sam najviše scena imao sa Tihomirom Stanićem sa kojim sam i kasnije mnogo radio. Već sam bio upućen kako se snimaju određene stvari, zahvaljujući mojim kolegama sa FDU koji su već snimali jer su bili radili sa Mišom Aleksićem na RTS-u. Sava Mrmak je zaista odlično radio sa nama glumcima i tačno je znao šta želi od nas da izvuče.
Na koju svoju ulogu ste najponosniji?
Meni su sve moje uloge drage, jer volim da glumim.Z abavna i inspirativna uloga mi je bila kada sam bio producent 2008. ili 2009.godine u jednom filmu. Volim zanimljive uloge kada mogu da dam sve od sebe. Potrebna je motivacija u svakoj ulozi, nekada snimanje veoma dugo traje od tri do devet meseci.
Sa kojim rediteljem ste imali najbolju saradnju?
Najbolju saradnju na filmu sam imao sa Draganom Bjelogrlićem, Goranom Markovićem, Šotrom, Mišom Vukobratovićem. Najbolje su mi objasnili šta očekuju od moje uloge Goran Marković, koji mi je dao tačne indikacije na snimanju filma „Slepi putnik na brodu ludaka“ i Jagoš Marković sa kojim sam radio u pozorištu.
Ko su bili vaši uzori?
Ne bih umeo da kažem, one koje sam gledao imao sam sreće da ih upoznam, međutim, većina njih nije živa. Gaga Nikolić imao je neku vrstu duha koji je neponoviljiv i stvarao je pozadinu koja je objašnjavala celokupan lik. Smokija sam dosta voleo, Borisa Dvornika, sa Radetom Markovićem sam bio veoma dobar prijatelj. Batu Živojinovića sam poznavao i družili smo se, ali nisam imao priliku da sa njim igram ispred kamera.
Kakva je razlika između pozorišta i filma?
Drugačije je iz tehničkih razloga, gluma je ista. Vi se i za ulogu u pozorištu i na filmu dosta dugo pripremate. Na filmu kada snimite kadar on je kupljen, dok u pozorištu iznova svojoj ulozi možete da date nešto novo. Uzbuđenje uvek postoji. Gluma uvek polazi iz pozorišta i svi veliki filmski glumci u Evropi su potekli iz pozorišta.
Kako je bilo na snimanju serije „Slatke muke“?
Ja Andriju Miloševića znam dosta dugo i jako smo dobri prijatelji. Tako da je nam jako dobro bilo na snimanju. Mi smo se zezali i bilo nam je jako zabavno, jer su likovi slični nama.
Kako je snimati na setovima serija?
Tamo se radi kao na traci. Nema mesta za zabavu. Mi na setu serije „Crveni mesec“ snimimo više od 10 scena. U pauzi se presvlačimo i popravljamo šminku. Naporno je i u pauzama učimo scenario. Ja sam tokom ovog snimanja imao priliku da promenim čak tri seta i tri scenarija tri serije.
Da li je lakše igrati sa ekipom glumaca koju već znate?
Da veoma je lakše jer znate kako se ko kreće u kadru i na koji način se priprema za ulogu. I na nove glumce se brzo naviknete, ako su jako dobro pripremljeni.
Kakvu ulogu priželjkujete u budućnosti?
Glumu mnogo volim. Voleo bih da igram nekog lika iz srednjeg veka, u kome ima scena mačevanja, jahanja konja. Voleo bih da igram, na primer, Ričarda Lavlje Srce.
Razgovarala: Mirjana Ranđelović
Intervju je urađen u okviru onlajn tribina koje je pokrenuo Film Klub Prokuplje.
Topličanka je duša od žene.
