Samohrano roditeljstvo, to je svakodnevna borba za opstanak.
– Meni je lakše da se tata više ne ženi. Imam samo jednu majku!
I tako počnemo svaki razgovor, moje dete razvedenih roditelja i ja, majka, koju grubo nazivaju „staratelj dece“.
Kakav staratelj?! Ja sam roditelj!
Ja treba da sam zdrava i radosna svakoga dana, da bi moja deca odrastala u isto takvom okruženju.
A onda slede duga dva ili tri dana, kada deca odu kod tate. Ko zna o čemu sve mozgaju njihove male glave?!
Za to kratko vreme, majka ne može da se odmara. Ona mora da misli kako da organizuje čišćenje i pospremanje doma, da bi za decu imala vremena kada se vrate. Majka misli i kada sklopi umorne oči
– Gde su? Šta sada rade? Da li su se hranili kako treba? Da li su dobro? Da li im nedostaje? Kakvog raspoloženja će biti posle?
Bezbroj pitanja i večiti strah i nedostajanja koja traju duže nego bila koja bolest.
I kada nađeš vreme za sebe, ono ti tada odjednom i ne treba. A moraš da ih pustiš, jer su oba roditelja, i otac i majka, isto potrebni.
Za to vreme smišljaš kako da na najlepši i najblaži način detetu objasniš zašto se sve dogodilo, jer je veća sloboda pitati majku.
– Znaš, sine, ljudi se rastanu kada im više ne ide baš dobro.
– Ali mi hoćemo sestru. Nađi nekog, rodi nam sestru, a posle može i da ode.
Detinje želje nekada bockaju srce, dok ono ne počne da pati i zaradi aritmiju.
Onda moraš da se savladavaš i govoriš sebi neprestano kako treba da se odupreš svim slabostima i kako samo smeš da stisneš dušu i ne pokažeš koliko si pokoren. Ručak neće sam da se spremi! Treba ustati u šest izjutra i početi dan uz zdrave navike. Prosto k’o pasulj – borba za opstanak.
Sa druge strane stoji muškarac, otac tvoje dece, koji se trudi da udovolji deci i ostaje sam, dok ti pojašnjavaš da čovek nije rođen da bi bio sam. Dok sve to objasniš, prošlo je pet godina, a život više nije isti. Raduješ se što si postao jači, ali se ne raduješ šta sve tvoje dete pita, a tek mu je osam.
Najzad shvataš – „Život je crtanje bez gumice.“
Nema prostora da popravljaš, ali ima dovoljno dana da se smešiš i budeš srećan što ti je Bog darovao zdravu i pametnu decu.
A borba? Borba neprestana!
Piše: Ivana Đurković
Piščeva misao treba da prodire u ljudske duše.
