Ako uhvatiš sebe da više ne možeš da prepoznaš svoju ljubav u čoveku pored sebe, onda je vreme da odeš. Kada si do vrha pun stvarne ljubavi, koja je (trebalo bi da se podrazumeva) bezuslovna, a drugi je ne prepozna, onda biraš da budeš sam.
Ljudi kažu da svako bira sam da li je to sloboda ili je usamljenost
Sve je to u glavi, mnogo manje u srcu. Oni, koji najviše vole, radije ostaju sami. To je zato, što čovek biva neshvaćen i zaglavljen između sebe i drugih. Jedno je kako te vide drugi ljudi, a drugo je ko si ti, kada ostaneš potpuno sam.
Ovo je svet u kojem ne smeš da pokažeš nemerljivu ljubav, jer te onda proguta njegova neuhranjena sujeta. A, ako si još i dobar čovek, to je tvoj kamen spoticanja, jer uvek želiš da nahraniš gladne i neostvarene. Sebi činiš neprilike, a voliš, koliko te srce nosi. Kad više ne možeš da istrpiš količinu osećanja, odustaneš… Ostaneš po strani i više ne može da te povredi nerazumevanje sveta.
Jer, svet je velika košnica koja vrvi od buke tuđih života
I prosto se umoriš.
-Da li ti znaš da niko nije toliko prazan, kao onaj, koji je pun sebe?
-Znam. I briga me više ko je prazan. Želim da ostanem puna ljubavi. Nisam ja kao svet… Ja imam svoj svet u kojem obitavam. Radije ću sama da volim, nego sa celim svetom da večito vodim rat, pravdajući se zbog toga, kao da sam počinila zločin prema čovečanstvu.
Čovek koji mnogo voli, jednom treba da ostane sam. Da promisli, da shvati koliko se daje i da li sve to ima smisla, jer lako je, kada nađeš smisao. Svaki čovek može da voli i kada je sam. To ne umanjuje njegovu ljubav.
Ljubav nikada ne prestaje i kada je istinska, ona se ne gasi. Jedina je trajna stvar u ovom životu. Traje i kada jedina osoba koju voliš, napusti zemlju i preseli se mnogo iznad tebe.
Ako si sam, neguj tu ljubav u sebi
To održi čoveka u životu i u najtežim borbama i nedaćama. Ljudi tada posebno zrače i njihov osmeh ne jenjava. Ko iskreno voli, on može da bude sam, jer jedno je biti sam, a sasvim drugo biti usamljen. Kad u sebi hraniš ljubav, nikada nisi potpuno sam.
To živiš sa nekim u svom srcu i nadaš se i veruješ i sve u tebi svetli i isijava lepotu. Kad konačno zakoračiš u snove, znaš da nisi protraćio tren od života, jer sanjaju samo ljudi koji vole.
Najviše sanjaju oni, koji su sami i tamo imaju sve što nemaju. Tamo te hoće i ko te neće. Tamo te voli i čeka i onaj, ko te ne čeka. Tamo dolaze životi voljenih na tvoja vrata, da im daš smisao i da ih čupaš iz zlih kandži.
-Ja sanjam kako nisam sama. I stvarno nisam sama. Samo danas nije dan da se vidimo. Neko „sutra“ biće dan, kada sve ima svrhu. Samo danas nije taj dan.
-A zato su znači, ljudi koji najviše vole sami…
-Da. Zato su ljudi koji najviše vole sami, ali ne i usamljeni.
Piščeva misao treba da prodire u ljudske duše.
