Obećanja su dobra stvar. Tako znaš ko je ispao čovek, a ko se zavukao „u mišju rupu“ i ćuti, postiđen. Nikad ne znaš, kad te neko zavlači u svoje srce, pa te neprimetno rasplete kao plavu devojačku kiku i ostavi sebi na milost.
Obećanja mirišu na nežnu mušku kožu i poljupce od marcipana. Kako da mu ne veruješ!?
- Ti bi svakog tako pustila u svoj dom?
- Ne, ja bih uvek pustila nekog kome verujem.
Dobar čovek prepoznaje se izdaleka. Ali dobri ljudi uvek odu, ostavljajući trag na nečijoj duši. To treba uvek uzeti u obzir. Naivno ženski daju se za sitne mrve odglumljene ljubavi. Neverica kao jedinica merenja samopouzdanja. Ona se vidi u očima, još više u koracima.
Deca se osmehuju dobrim ljudima. Ti osmesi ne lažu.
Jastuk je mirisao na nebo. Nebo se u zoru otvara i vojničko zvono budi te iz zagrljaja, kakav ne možeš da nađeš i zemlju da prevrneš. To je najteže.
- Čuje ti se srce, je l’ znaš!?
- Znam. Tako obično kuca srce naivnih bića.
Ludom je lako da poveruje. Normalnom je čast da ludog prevede preko vode. Ipak, lepota je u trpljenju, kad nekog imaš prvi put. Laž je vidljiva i prosečno vrlo česta pojava, ali je namazana nežnošću, pa se lakše proguta.
- Drago ogledalo, ja sam za izbegavanje. Još koliko puta čovek treba i može da bude glup, da bi postao pametan!?
Ujutru je obećanje neumesno tugovanje. Međutim, moje štikle su popravljene i ja mogu peške da pređem planinu, samo da vidiš ko sam. Ja nikada ne obećavam. Ja dajem, ko ume da svesrdno primi moj život u svoje ruke. Šta tu ima da se obećava…
Ljudi kad ćute, tad najviše kažu. Ne moraš ništa da pitaš. A i da pitaš, gde ćeš posle? Lupi te tupim srcem, pa se ti posle iskobeljaj, majčin sine!
To su povređeni ljudi… Izbačeni iz nečijeg koloseka, pa je poverenje potrebno kupovati.
Nemoj nikada da se trudiš da voliš nemoguće ljude!
- Biću ljubav za tebe – ta ogromna, k’o planina, rečenica.
Uhvatiš se za jednu misao, trenutnu, pa misliš, to je to! Kupljena sam. Jer mene čovek može da kupi samo takvim obećanjem.
Stavljati nekog na milost, samo je njegovo odstupanje od mogućeg čarobnog života. A pisci su čarobni ljudi, samo njega nisu naučili. Oni u svemu i svakom vide inspiraciju i pretvaraju je u životnu mudrost.
Da budeš ljubav, moraš da se daš. U suprotnom, oglušuješ se o sopstveno srce.
Osmehom me je prizvao sebi. U bistrim plavim očima, žene obično nađu retkost, nešto nesvakidašnje u načinu na koji te gleda. Ljubaznost je kupovala žene širom sveta, zašto to ne bi bio i naš slučaj. Čovek ne mora da ima ništa posebno, ali mora da ume da kaže jednu rečenicu, koju pamtiš do kraja života.
- On nije umetnik, ali tako divno priča. Ja bih njega stavila u knjigu, da mu se dive.
- Bolje ti vidi šta ćeš sa njim.
- Da bude ljubav za mene.
- Šta da ti bude!?
- Već je rekao : „Biću ljubav za tebe.“ Taknuto – maknuto.
Da ti neko bude ljubav, još mnogo će vožnji proći, ali će samo jedna biti skupo plaćena. To je ona, kad ti bude ljubav.
Piščeva misao treba da prodire u ljudske duše.
