U dečjem svetu, „kobajagi“ je sasvim normalna reč. U odraslom svetu, kad počne da bude „kobajagi“, beži, to je zamka! Računala sam da su muška deca sa 28 godina, odrasli ljudi. Međutim, nauka nije prevarila, to su još deca. Ne znam zašto su moji „stariji izbori“ uvek čudili druge ljude.
- Ja sam navikao da mi mama sve donese na tacni.
- Ja sam navikla da ne čuvam tuđu decu, samo svoju!
Jedino što može da ti pruži dečak to je kobajagi ljubav.
Na početku bude lepa reč, pa nežnost, pa neki čudnjikav gest, pa izmotavanje, a onda mu mama zabrani da se tako njanjavo ponaša. Bež’te ljudi, to je mamin sin! Još ako je jedinac, obra mlada bostan.
- Ja sam skup za održavanje.
- Kod mene je najskuplja stvar koju posedujem LJ U B A V. Ako ti se ne dopada, bolje se ne izuvaj!
Posle nekoliko bezličnih dana, stiže mi poruka od prijateljice:
„ Izuj se, da te ne bi Ivana izula!“
Odgovaram da je baš za mene.
„ Iskoristi to kad i kako tebi odgovara!“
Zašto sam pisala o tome!?
Zato što je jednog jutra, moj prijatelj ispričao svoj san, a priču je započeo rečenicom :
- Kobajagi bila nedelja…
Tu reč nisam čula još od vrtića, pa mi se nekako zasviđala, jer na pravi način opisuje surovost života, u kojem je veći deo apsurdna laž. Lepo su to deca izmislila.
Zato deca lepo lažu. Njihova je laž naivna i lako pročitana.
Bolje dete da te laže, nego neki mamin sin.
Na svetu postoje kobajagi ljudi, koji misle da niko ne vidi njihove kobajagi ljubaznosti. Pobogu, ljudi, gde ste videli da je život kobajagi !? Svi mi stvarno živimo, ali se ne ponašamo tako. Ponižavamo druge, misleći da se to ne vidi, da se ne oseća. Laž se oseti u korenu srca, do najdublje pore i vređa bolje od svih drugih taktika.
„Kobajagi “ je detinja reč, izmišljena da oslika naivne dečje laži, a ne da se njome služe odrasli kada nešto veliko lažu. U redu je, ako hoćeš da se malo poigraš, poput deteta… Nije u redu da svoje laži porediš sa dečjim!
- A bre, primećuješ li ti da muškarci prestali da rastu!?
- Imaju mame, šta će im da rastu!
- A kad mame ne bude?
- Naći će je u nekoj ženi, koja će im više biti mama, nego žena, a onda će tražiti još jednu da im bude kobajagi ljubav.
- Kako kobajagi?
- Da li ti misliš da dečaci znaju šta je ljubav?
- Ima nekih…
- Možda ima… Ne kažem… Ali, kada bi zaronila dublje u njihov klinački san, našla bi skrivene želje, pa je onda i kod njih sve kobajagi.
- Pa sad ispade da je sve jedna velika izmišljotina.
- Samo ja sam mislila da tu reč upotrebljavaju isključivo klinci i to kao reč. Ispalo je potpuno drugačije. Ozbiljna je to reč. Od nje se grade fraze nedoraslih dečaka koji su izgradili „kobajagi ljubav“.
Piščeva misao treba da prodire u ljudske duše.
