Тамјан као лек за бубреге

0

Тамјан или олибанум смола која се бере са неколико различитих стабала је заправо ароматична смола добијена од дрвећа рода Bosvellia. Реч тамјан изведена је од древног француског назива „frankincense“  што значи „чисти тамјан“.

Тамјан је у арапском језику познат и као „лубан“. Одавно је познато  да Лубан делује противупално, седативно, антибактеријски и против рака, но овде ћемо размотрити мање познату чињеницу која се тиче ефикасности тамјана у терапији бубрежних болести.

ШТА СУ НЕКАД САВЕТОВАЛИ НАРОДНИ ЛЕКАРИ ЗА ИЗБАЦИВАЊЕ КАМЕНА У БУБРЕГУ?

Тамјан се користио као стари народни лек за топљење камена и песка у бубрегу. Припремао се на два начина; док су једни саветовали топљење /кување/ смоле белог тамјана у мало воде други су препоручивали гутање  грумена тамјана уз додатак лимуна, изјутра наташте. У оба случаја било је важно да тамјан не дође у контакт са зубима како се не би оштетила глеђ.

Овај вид лечења било је лакше спровести у Индији где биљка Boswelia иначе расте,  јер је тамо  било могуће “убрати” чист тамјан (беле боје – јер он не садржи примесе коре и прашине), док га је у чистом облику било знатно теже наћи у осталим деловима света јер се често мешао са етарским уљима да би се постигла разноликост мириса.

Управо је оштећење глеђи  један од разлога због кога се  тамјан све чешће примењује као суплемент и у форми капсула, док се етарска уља употребљавају  за третирање зглобова код реуматоидног артритиса.

ШТА ЈЕ ПОКАЗАЛА ЗВАНИЧНА МЕДИЦИНА?

Процењује се да од  бубрежних болести болује преко 850 милиона људи, а да готово свака десета особа болује од хроничне болести бубрега. Проблем лежи у чињеници да је ова болест “тиха” дуго асимптоматска, али брзо поприма прогресивни ток и носи веома велики ризик за развој болести срца и крвних судова.

Са напредовањем болести, тешко се носе и медицина и сами пацијенти те су многе студије које подразумевају примену природних суплемената урађене како би могло да се пронађе неко алтернативно решење како би се спречио рапидни ток, напредовање болести и компликације које могу уследити.

Да је тамјан привукао пажњу клиничара, говори и студија из 2019. године која обухвата I и II фазу клиничког испитивaња у којој се испитују безбедност и ефикасност терапије. Наиме, у питању је двоструко слепо  једноставно рандомизирано контролисано испитивање лечења индијским тамјаном коме је  подвргнуто 100 учесника са бубрежним камењем (50 који су имали калцијум оксалатни и 50 уратних каменаца).

Студија је обухватала две групе лечења: стандардни третман (Uralit-U) и нови третман (Индијски тамјан). У студију су били укључени пацијенти чија је величина камена мања од 10 мм. Студија је још увек у току и има за циљ да докаже да се употребом индијског тамјана величина каменаца може смањити за 50% или у потпуности нестати након годину дана лечења без икаквих нежељених реакција.

С обзиром на инвазивност процедуре разбијања камена и честих компликација које могу настати као последица дуготрајног присуства каменаца у бубрезима, употреба индијског тамјана била би једноставна, безопасна,природна и лако доступна метода лечења због чега је и разматрана као вид терапије која буди нову наду за лечење пацијената код којих класичне методе нису дале адекватне резултате.

Једна студија из 2017. године покушала је да оправда коришћење куркумина и Bosvelije serrate код хроничне бубрежне болести, јер ове биљке и њихови активни састојци имају  антиинфламаторно дејство на путеве циклооксигеназе /производи простагландине/ и липоксигеназе /производи леукотријене/ који су одговорни за настанак многих упалних болести.

Сврха ове студије била је да се  проуче ефекти које и садрже куркума и B. serratа на деривате еикозаноида код пацијената са хроничној бубрежној болести у раној фази који нису започели хемодијализу.

Студија је показала да комбинацијом ове две биљке долази до значајног смањења PGE2 у раној фази бубрежне болести због чега се сматра да ово може бити ефикасан третман за смањење упале код пацијената оболелих од хроничне болести бубрега.

Још један бенефит комбиноване примене куркуме и тамјана доказала је студија из 2013. године, у којој је показанао да ове две биљке поред тога што су безбедне за корипћење и пацијенти је добро подносе такође може бити ефикасна јер повећава ниво IL-6 који посредује у реакцијама појачане продукције антитела. IL-6 попут аларма шаље сигнал целом организму да је активан упални процес како би се спречило запаљење и оштећење ткива.

Истраживања о ефектима тамјана и куркуме још увек су у току, али досадашња сазнања пружају нове наде у превенцији и лечењу бубрежних болести које због све лошијег квалитета пијаће воде прете да угрозе човечанство.