Сами свој coach – књига која води до благостања

Топличанка је разговарала са Наташом Вукмировић, ауторком књиге „Сами свој coach“. Откријте како можете да остварите благостање на свим животним пољима.

Након дугогодишњег рада у области coachinga како сте се одлучили да објавите књигу?

Писање је моја свакодневица од ране младости. Први професионални ангажман био је у једном магазину, када сам имала 14 година. Различите фазе и области мог професионалног пута повезује управо писање. У претходних годину дана припремала сам текстове за Newsletter сваког радног дана. То ми је помогло у стицању навике да се свакодневно посветим креирању нових писаних садржаја.

Рекла бих да је моја каријера цоацха школски пример. Започела је радом с организацијама, наставила се едукацијама у области coachinga, а након неколико година, током којих сам највише радила индивидуално с клијентима и стицала искуство у новом позиву, била сам спремна да креирам свој метод WordPlay (Игра речима), нови тренинг, акредитујем се као ментор и професионални coach и да објавим књигу. Тиме сам заокружила претходни период и ушла у нови циклус.

Моја мисија једним својим делом везана је за жељу да научим људе како да помогну сами себи. Толико је патње свуда око нас, људи се лоше осећају, неефикасно комуницирају, потискују и негирају, неспремни да се суоче са собом.

Фото: Приватна архива

Coaching као метод подразумева да се креће од сагледавања ситуације у којој се налазимо, да бисмо добили јасноћу о томе куда желимо да идемо. Ако постоји тенденција бежања од себе, својих мисли, емоција, начина комуникације, реакција, међуљудских односа, често постоје индикатори који указују да нека особа жуди за помоћи, док истовремено прикрива да јој је потребна подршка.

Живимо у време када постоји готово присила да се човек осећа добро, односно да се приказује пред другима као срећна особа која нема никаквих проблема, осим можда оних који су настали због околности. Маска коју људи носе пред другима, пада када остану сами са собом. Често људи не препознају своје мисли, него говоре о емоцијама.

Међутим, од људи који се не баве собом, углавном се може чути нешто неодређено, да се осећају чудно, лоше или “сморено” јер не умеју да препознају да ли осећају тугу, љутњу, фрустрацију, стид, кривицу или неку другу непријатну емоцију с којом не знају шта да раде.

Нажалост, само мали број људи има навику да добро брине о себи и да се обрати професионалним помагачима за помоћ. Зато мислим да је добар начин да се у професионални и лични развој уђе кроз самопомоћ, стицање навике да се прате догађаји у свом унутрашњем свету, да се лако види повезаност мисли, емоција и понашања, боље разумеју сопствене реакције и стања у којима се у одређеном тренутку налазимо.

Процес писања књиге доживљавам као копање пијуком и пробијање нових путева дубоко испод површине земље. Стварање књиге је уистину рударски посао. Кад нема надахнућа, мисије, сврхе која попут фењера осветљава тај пут, није лако завршити тај посао.

У којој мери се приниципи и методе у књизи базирају на Hygge животном стилу који заступате?

Пријатно ме изненадило ово питање јер ви сте једна од ретких особа која је препознала суштину. Hygge као скандинавска стратегија среће, односно личног благостања захтева од нас да се бавимо собом и примењујемо различите праксе које га увећавају.
Све оно што је споља видљиво, попут начина комуникације, аутоматских реакција, смисленог понашања, активности, остваривања успеха, директно зависи од тога како се осећамо.

Постоје људи који су врло успешни, али углавном незадовољни, јер не умеју да задовоље своје потребе. Да би у томе успели, неопходно је да застану и загледају се у себе, почну да се баве собом на потпуно другачији начин.

Често чујем од људи да им физичка активност подстиче добро расположење, попут интензивног вежбања у теретани или трчања. То је толико напорно, да им помаже да направе предах од вртлога мисли и психички се одморе. Физички напор покреће одређене процесе који помажу да се процесирају емоционални набоји који постоје у телу, да се осети олакшање и задовољство.

Моја књига је попут менталне теретане, у којој су описане вежбе за ум које су делотворније и од вежбања. Неке од њих помажу да се боље фокусирамо и будемо продуктивнији док радимо, друге да истражујемо унутар себе, а треће да осетимо опуштање и унутрашњу равнотежу, спокој који је синоним за hygge. Централна тачка тог приступа је лично благостање.

Књигу завршавам кратким текстовима о личном благостању, благостању запослених и друштвеном благостању. То су теме о којима се тек повремено говори код нас, а чини ми се да је нама на Балкану можда чак и корисније него другима да се њима бавимо.

Шта је то WordPlay метода и да ли свако може да је користи?

WordPlay је coaching метод који има 5 сегмената. Крећемо од оријентације, процене садашњег стања. Она није иста за све људе јер некоме је потребно да ослушне себе и можда прође дужи процес док се не повеже поново са својим аутентичним жељама и циљевима. Други ће открити да их инспирише одређени циљ, а трећи да их покреће жеља да изађу из садашње ситуације.

Следећи елемент је мудро програмирање циљева, нови процес у којем особа која га пролази одговара себи на питања која иначе себи не поставља и сагледава своје унутрашње и спољашње ресурсе.

Након тога, кроз интроспективни процес суочавамо се с унутрашњим препрекама, отпорима, самосаботирајућим обрасцима. Потом, градимо мост и превазилазимо самосаботажу, да бисмо могли да стигнемо до петог дела процеса, а то је самоуверено остваривање циљева.

Овај метод је један од начина да се достигне лична слобода и аутентичност. Слобода је способност да доносимо добре одлуке и правимо личне изборе, а такође да преузимамо одговорност за њих.

Људи који се посвећено баве собом, имају осећај да је њихов живот заиста њихов, да успевају да остваре оно за чим жуде, а не да испуњавају туђа очекивања и бране себи да живе како желе.

Како да остваримо благостање на свим животним пољима?

За самостални coaching, о којем сам написала књигу, потребно је да развијемо одређене личне компетенције. Оне доприносе не само томе да можемо сами себе да водимо кроз coaching процесе, него да истовремено јачамо менталну и емоционалну отпорност и да наш одговор на стрес буде бољи за нас. Све то доприноси увећавању нивоа благостања.

Чини ми се, барем понекад, да људи поистовећују лично благостање с нирваном, стањем пасивности и задовољства које нас не покреће на нове акције. Одређени ниво стреса неопходан нам је за оптимално функционисање током дана, да издржимо различите менталне и физичке напоре и остварујемо резултате.

Проблем настаје када је ниво стреса висок и у периодима дана који су предвиђени за одмор, дружење, читање, уживање. Најчешће радим с клијентима који су окренути постигнућима и немају ни времена ни воље да се ујутро сат времена припремају за миран дан. За њих су погодније менталне вежбе које трају по неколико минута, а захтевају од њих и истовремено им помажу да развијају способност интроспекције.
Понекад је за брзо достизање вишег нивоа личног благостања довољно да се развије навика да се у току дана себи више пута поставе само два питања: Како сам? и Шта желим у овом тренутку?

Она помажу да се човек повеже са собом, брзо скенира своје мисли и осећања, сагледа своје потребе, смањи или појача нешто што га у том тренутку омета или му недостаје и настави с активностима.

Коме је ова књига намењена?

Књига је намењена особама које желе да упознају професионални coaching као метод, професионалцима који имају намеру брже да напредују, менаџерима, лидерима, предузетницима, и особама које желе да имају на располагању професионални сет техника и алата за самостални coaching.

Пуно људи још увек није спремно да пред другима говори о томе шта се догађа у њима и чему теже, макар то били и професионални помагачи које етичка начела обавезују да садржину разговора с клијентима не откривају, као и да раде у корист клијента. За њих ова књига може бити практичан водич који их корак по корак води кроз занимљиво унутрашње путовање.

У књизи сам наводила примере из праксе, неке мени посебно драге, јер говоре о клијентима који су остварили нешто значајно за себе. На пример, затворили неко болно поглавље живота и допустили себи да поново уживају у успеху, добром расположењу, новим изазовима које представљају пред себе.

Како читаоци Топличанке могу доћи до ваше књиге?

Најједноставније је да посете мој сајт www.natasavukmirovic.rs и потраже слику књиге. Када кликну на њу, отвориће им се страница на којој могу прочитати више информација и уписати своје податке ако желе да је наруче.