Вероватно сте имали прилике да чујете да људи особе које су често нерасположене карактеришу као депресивне? Израз “депресивно” се у свакодневном говору користи прилично неутемељено, док је депресија психички поремећај који из године у годину односи све већи број живота. Шта је тачно депресија, како се дијагностикује и лечи сазнаћете у редовима који следе.
Шта је депресија?
Депресија (депресивни поремећај) је озбиљна болест која се негативно одражава на осећања, начин размишљања и понашање оболеле особе. Депресија изазива осећај туге и губитак интересовања за активности у којима је особа некада уживала. Може довести до разних емоционалних и физичких проблема и смањити способност да људи функционишу у свим сферама живота.
Депресија погађа једну од 15 одраслих особа (6,7%), а свака шеста особа (16,6%) доживеће депресију у неком тренутку свог живота. Депресија се може јавити у било ком тренутку, али у просеку се први пут јавља од 20. до 40. године.
Жене чешће од мушкараца доживљавају депресију. Неке студије показују да ц́е једна трец́ина жена током живота доживети депресивну епизоду. Висок је степен наследности, отприлике 40% да рођаци у првом степену (родитељи/деца/браћа и сестре) добију депресију.
Који су симптоми депресије?
Симптоми депресије могу варирати од благе до тешке и могу укључивати следећи спектар:
- Осећај туге и депресивно расположење
Губитак интересовања или задовољства у активностима у којима је особа некада уживала
Промене апетита – губитак или повећање телесне тежине који нису повезани са исхраном
Проблеми са сном – недовољно или превише спавања
Губитак енергије или повећан умор
Успорени покрети или говор (ове радње морају бити довољно озбиљне да би их други могли да примете)
Осећај безвредности или кривице
Потешкоће у размишљању, концентрацији или доношењу одлука
Мисли о смрти или самоубиству
Симптоми морају трајати најмање две недеље и морају представљати промену у нивоу функционисања особе да би се поставила дијагноза депресије.
Такође, друга медицинска стања (нпр. проблеми са штитном жлездом, тумор на мозгу или недостатак витамина у организму) могу делимично опонашати симптоме депресије, тако да је важно искључити опште медицинске узроке.
Како се депресија разликује од “обичне туге”?
У животу сваког појединца дешавају се ситуације када се осећа тужно или ожалошћено. На пример губитак посла, развод брака, смрт драге особе могу бити неке од ситуација у којима је природно осећати тугу и бол. Људи који проживљавају губитке некада бивају окарактерисани као “депресивни”.
Међутим, туга и депресија нису исто. Процес туговања је природан и јединствен за сваког појединца, иако има неке карактеристике као и депресија. Оба стања могу укључивати интензивну тугу и повлачење из уобичајених активности.
Туга и депресија су такође различите на важне начине:
Када је особа тужна, болна осећања долазе у таласима, често помешана са позитивним сећањима (на бившег партнера или покојну особу). Код депресије расположење и/или интересовање (задовољство) су смањени током већег дела времена.
Особа која осећа тугу углавном има очувано самопоштовање. Депресија најчешће укључује осећај безвредности.
Када особа осећа тугу мисли о смрти могу испливати када размишљате или маштате о „придруживању“ преминулој вољеној особи. Код депресије мисли су усредсређене на окончање живота због осећаја безвредности или немогућности да се носи са болом који депресија изазива.
Уочавање разлике између туге и депресије је важно и може помоћи људима да добију помоћ, подршку или третман који им је потребан.
Фактори ризика за развој депресије
Депресија се може јавити код свих људи, без обзира на пол, године или материјални статус. Чак и особе за које сматрате да живе у идеалним околностима могу бити депресивне. Узмимо за пример бројне холивудске звезде које су због ове опаке болести изгубиле живот.
Неколико фактора може бити фактор ризика за развој депресије:
Биохемија: Разлике у одређеним хемикалијама у мозгу могу допринети симптомима депресије.
Генетика: Депресија може бити генетски узрокована.
Личност: Људи са ниским самопоштовањем, који лако “пуцају” под стресом или који су генерално песимистични, имају веће изгледе да развију депресивни поремећај.
Фактори животне средине: Континуирана изложеност насиљу, занемаривању, злостављању или сиромаштву може неке људе учинити рањивијим на депресију.
Како се лечи депресија?
На срећу депресија се може лечити, али не народним лековима и “мудрим” саветима.
Данас, када је депресија све чешћа тема у друштву имамо прилике да чујемо и прочитамо заблуде које тврде да су депресивни људи докони, да је то болест размажених људи и да је најбољи лек “мотика и на њиву” односно физичка активност. Наведене тврдње могу само додатно нарушити већ пољуљано самопоуздање депресивних особа, а утемељене су као кад бисмо рекли да се каријес на зубима лечи конзумирањем чоколаде.
Депресија спада у менталне поремећаје који се са високом стопом успеха могу лечити. Између 80% и 90% процената људи са депресијом добро реагује на лечење.
Процена и одређивање терапије
Пре постављања дијагнозе или отпочињања програма лечења, психијатар треба да изврши темељну дијагностичку процену, укључујући разговор са пацијентом и физички преглед.
У неким случајевима, може се урадити анализа крви како би се уверило да депресија није последица здравственог стања као што је проблем са штитном жлездом или недостатак витамина. Евалуација ће идентификовати специфичне симптоме и истражити медицинску и породичну историју, као и културне факторе и факторе животне средине са циљем да се дође до дијагнозе и планира правац терапије.
У зависности од процене психијатра за лечење блажих облика депресије користи се психотерапија, док се за умерене до тешке облике болести психотерапија комбинује са антидепресивима.
Важно! Ни под којим околностима особа не сме на своју руку узимати антидепресиве. Антидепресиве прописује искључиво психијатар, који ће будно пазити на побољшање симптома и у складу са њима кориговати терапију, ако је то потребно.
Психијатар такође одлучује, након индивидуалне процене, који облик психотерапије ће бити најефикаснији за датог пацијента. О процесу и третманима лечења депресије више можете сазнати на www.lorijen.center, где можете добити савете и помоћ психијатара са годинама искуства у лечењу депресије.
Дужину трајања лечења је немогуће прогнозирати без индивидуалне процене пацијента. Лечење депресије је дуготрајан процес, али значајна побољшања и смањење симптома је могуће постићи већ након 10 до 15 психотерапеутских сесија.
Завршна реч
Ако се дуже време осећате тужно, безвољно, неадекватно и неприхваћено, важно је да знате да нисте сами и да постоје стручњаци који су обучени да вас саслушају, разумеју и помогну да се осећате боље. Не морате провести остатак живота у облаку суморних мисли. Можете вратити животну радост и елан које сте некада осећали. Решење је на корак од вас – само треба да посегнете и затражите помоћ, која ће вам бити пружена. Учините то одмах.
Топличанка је душа од жене.
