Како се пише књига

0
пољубац
Pexels.com

Књига се пише од живота. Онаквог или оваквог, свеједно. Најчешће се пише од љубави, збројане у бисере, преплављене испреплетаним осећањима. Не може свако да напише књигу. Књигу пише онај, који има туђе очи, које те гледају тако, да у теби пробуде све успавано.

Имате ли такве очи?

  • Добро дошли у нашу емисију.
  • Боље Вас нашла. Хвала на позиву.
  • Како се пише књига по Вашем мишљењу? Како је Ви пишете?
  • Ја је пишем од љубави.
  • Мислите из љубави?
  • Мислим, од љубави. Не можете без љубави да пишете књигу. 
  • То онда значи да сваки човек може да напише књигу, је л’ тако ? Сви некога воле…
  • Нажалост, није тако. Не воле сви… Или не воле довољно за све странице књиге. Може да је напише и такав човек, али ће читалац наићи на велике рупе оковане празнином. Људи су данас празничави… То Вам је као кад посадите семе у неплодну земљу, у бетон… И ту нема ничег.
  • А како Ви знате да волите довољно за једну књигу?
  • Ја волим за безброј књига. 
  • Значи, очекујемо безброј књига?
  • Само да не престанем да волим.

То сам рекла водитељки емисије. Пола ме није разумела, али то је небитна ствар.

Прочитала сам јој увод у нову књигу :

Написала сам књигу о твојим очима.

Књига се пише кад те обори поглед, 

неки другачији, 

у којем спавају звезде.

Па шљашти, па те буди,

успављује, излуди…

У том погледу

спавају птице

и из књиге излећу к’о лопови

да ми сломе срце.

Ипак, написала сам књигу 

о твојим очима.

Прочитаће је гладни и жедни,

да их хранимо љубављу.

Кад пишеш књигу, мораш да њоме нахраниш људе, да их напојиш са свог извора, ако немају довољно љубави, колико је имаш ти. Неко је и има, али је не да.

  • Је л’ ме волиш?
  • Не волим те – иза тога кисели осмех.
  • Добро… – очи које стискам да не кане ни кап.
  • Па ко може да те не воли!? 

Само осмех.

У тај „само осмех“ стану све странице нове књиге, а све станице које треба прећи, више нису тако страшне. Има љубави. А кад има љубави, странице нису празне.

Кад је љубав, врцају и лете птице и из главе и из књига. Осете је мрави, цврчци, деца и људи, по осмеху, по сјају. Тад је најлакше написати књигу, па макар и о очима.

  • Немој никад да престанеш да пишеш!
  • Само, ако престанем да волим, а то је немогуће – одговорила сам мојој Лидији, жени из чијих сам новинских чланака, много научила.

Онда се појавила моја љубав. Питао ме је како могу толико да га волим и да ли ћу и када буде имао 70 година.

Моја љубав према људима је бескрајна. Према њему, стаће у све моје будуће књиге и странице.

  • Трпећеш, трпећеш и после ћеш да ме замрзиш.
  • Не могу ја то… Не знаш ме ти! 

Вечно нахрањена и напојена љубављу, пишем ти књигу о очима.

Само да не престанем да волим.

Тако се пише књига, ако нисте знали!