Златибор – на скривено те водим место

0
златибор

Верујем да се стара азијска пословица, која каже да је боље једном видети нешто, него о томе слушати хиљаду пута – односи највише на природне лепоте.

Оно што очи понесу и срце закључа, не може заменити хиљаду туђих описа и утисака.

Природне лепоте, звуци и мириси – остављају без даха. Можемо само да им се препустимо свим чулима.

За бег из гужве, од загађења и стреса – предлажем пашњаке, мирис шума, шетње стазама здравља и обавезан разговор са мештанима. Верује се да колико су лековита путовања, толико су значајни и разговори са људима који живе у местима која посећујете. Од њих сазнате за најлепше некомерцијализоване видиковце, газдинства која можете посетити, падине за санкање, најукуснију јагњетину испод сача, најлепши кајмак и скривене оазе за летње расхлађење.

Овог пута предлажем Златибор, али не онај урбани који све чешће критикују, а гужве су све веће. Занемарићу кранове, раскопане темеље и увек препуне кафиће.

Водим вас на планину Златибор и места која смо ми временом откривали и заволели. Места која посећујемо у свим годишњим добима.

Диши дубоко!

Ако бисте питали моју ћерку шта ја најчешће изговарам у нашим, и по 15 километара дугим шетњама –  јесте управо ова синтагма коју ја (Панчевка), једва чекам да изговорим. Без шале – ако ишта треба да радите кад одете било где ван града, то је да дишете пуним плућимa. Још ако сте отишли на надморску висину од скоро 1000 метара – то је императив!

Укрштање различитих планинских и морских ветрова, мирис борових шума и надморска висина стварају тзв. ружу ветрова која има позитиван утицај на здравље у целини, посебно на повећање црвених крвних зрнаца, у борби против алергија¸ респираторних обољења и обољења штитне жлезде.

Зато, пре него што вам предложим где да се запутите, запамтите да Златибор нису кафићи и тротоари, већ ливаде плишане и миомирисне. Нису хотели и изласци, већ ваздух и шуме. То му се не може одузети ни оспорити. Да бисте боље разумели овај однос, само ћу рећи да центар чини 1,42 % територије Златибора.

Спакујте неку воћку и воду у ранац и крените пут авантура!

Клека, шљива и стари сир

Не знам да ли има шта лепше и топлије од домаћег хлеба дебеле, хрскаве коре и сира, пуномасног. Не могу посведочити о томе која је ракија боља (клека или шљива), али верујем да би у комбинацији са раније наведеним, или, пак, са домаћим слатким од шљива – свака добро прошла низ грло. Сеоски туризам је веома развијен и уколико желите да својој деци, или себи приближите обичаје Западне Србије, идеално је да заобиђете скупе хотеле и будете гост у неком од многобројних домаћинстава. Верујем да би вам врућ хлеб, гибаница и проја постали свакодневица. 

Кад смо већ код ових ђаконија, не заобиђите пијацу. То се односи на било које место на свету које посетите, а посебно овде где можете пробати од сира до кулена, или штриканог џемпера. Ја највише такве сувенире волим да понесем.

До здравља здраво

златибор

Не знам да ли сте знали, али општина Чајетина је најчистија општина у Србији. Улагањем у системе за пречишћавање вода и у контејнере, који, верујте ми на реч, се налазе у сваком селу, засеоку, ма, у сваком делу улице! Уколико желите да баците папирић од бомбоне, нећете га носити километрима у џепу, већ ћете око себе видети бар две канте које су вам близу.

Трчи кроз борове

У насељу Караула налази се трим стаза дуга 740 метара. Смештена усред борове шуме, стаза је и за најпробирљивије рекреативце одлична. У њеном окружењу налази се и једна од многобројних теретана на отвореном. Дрвене клупе и наткривена одморишта су доступна, и у пријатној хладовини и у најтоплијем делу дана овде се можете рекреирати или медитирати, читати и уживати.

У оквиру овог спортског центра налази се и кафић у коме се можете освежити и наставити даље.

Ранч Зова

А не можете да не наставите у правцу овог ранча, ако сте већ дошли довде, јер управо изнад спортско – рекреативног центра и на само 2 километра од центра Златибора – налази се природа која се памти. 

Ранч Зова је на брду изнад насеља Караула и Зова. Пашњаци који се све више протежу како се пењете, потврђују мишљење многих да је ово можда и најлепши део овог места.

Интересантан је сам концепт великог домаћинства. Уколико идете са децом, посебно ће их обрадовати Зоо врт младунаца (јарићи, зеке, пилићи,), али и лисице, паунови, дивље свиње, па чак и вукови.

Уколико желите да изаберете неког од многобројних мирних коња за безбедно јахање пропланком, или да се провозате фијакером – свратите овде. 

Цео простор је уређен у етно стилу, кућице за животиње су дрвене и од бурића и дасака, можете прошетати и делом шуме кроз имање, али и добити освежење док седите на пањевима испред кућа. Улазница се плаћа симболично, а вреди, јер се вратите препуни утисака.

Све у свему, штета би била заобићи овај ранч и не упознати Ајшу и друге коње.

Чесма на Оку

Уколико желите мир, тишину и пространства – морате прошетати до ове чесме, у чијој близини је и прелеп видиковац.

Као непоправљивом романтику и заљубљенику у причу и причање, оно што је мене прво привукло овој чесми је легенда која се преноси. А она каже да се некада давно једној слабовидој девојци у сну јавило да треба да се умије на Видовдан водом из Белог извора и да ће прогледати. Тако је и било. Од тад се Бели извор зове Око.

Интересантно је да је на овом месту пре Другог светског рата било средиште једног од четири центра развоја туризма на Златибору. Данас је пусто, мирно и посебно у својој заборављености, а остаци архитектуре сведоче о бурној прошлости и о погинулим борцима.

И ово је на само 3 километара од центра Златибора. 

Да напоменем још да приликом пешачења до ових места, пролазите кроз лепо уређена насеља, и није необично да сретнете испред кућа неког деку или баку и купите свеже боровнице, малине, купине или друго воће – и освежите се у ходу.

Вожња по обронцима

 Уколико сте колима дошли на планину, неки дан одвојте и за крстарење друмовима и разгледање живописних крајолика. А да се не бисте само тако возили без циља, предлажем да обиђете и нека од златиборских села.

Предложила бих вам да поред обавезних дестинација као што су Стопића пећина, Гостиље водопада, Сирогојна, Мокре Горе, посетите и бар два села ове планине. 

zlatibor

Ја бих издвојила села Јабланицу и Љубиш. Јабланица смештена поред истоимене реке, а у подножју Торника, највишег врха.  Позната је и по традиционалној прослави православне Нове године, па ако се задесите у том периоду  – знате где да се упутите. Природа је дивна, питома и посебна. Нека вас не чуди што с времена на време стајете колима или успоравате да је што боље осмотрите.  

Љубиш – село чијим лепотама остајете затечени. Љубиш је и родно место Љубивоја Ршумовића, али и место где се налази чувена пећина из Ршумове песме –  пећина строга у којој живи баба Рога. Место познато по чувеним љубишким пастрмкама.

Бошкове воде

Како сам споменула пастрмке, тако сам се сетила овог дивног етно комплекса, купалишта, дрвених кућица за одседање гостију и ресторана у ком морате пробати пастрмку. Пријатан домаћински амбијент, ливада безбедна да пустите дете да се игра док сви заједно уживате у храни и ваздуху. Место је идеално да у њему направите предах, посебно у летњим месецима. Нећете погрешити.

Успомене које носите из овако доживљеног Златибора, спремне су да трају и да бране планину, ваздух и природу – а то и јесте оно што Златибор нуди.

Пише: Ивана Вуковић