Лепа жена у униформи: Стројевим кораком кроз живот

Foto: Marija Čapkunović, privatna arhiva

Бити жена у војсци данас више није тако немогуће и недостижно, али је то ипак позив који тражи много одрицања. Изазов, узбуђење и лично задовољство надомешћују све оно што је у овом послу тешко, каже Марија Чапкуновић, жена која већ седам година ради као професионални војник у Куршумлији.

Марија је прва жена војник у породици, а тренутно и једини, јер како каже ни међу њеним рођакама, а ни рођацима нема војника. Војни позив описује као свакодневни изазов и балансирање, јер није баш уобичајено да жена у једном тренутку мисли на то шта ће спремити за ручак и кад ће покупити веш, а већ у следећем на наоружање и стројев корак.

Foto: Marija Čapkunović, privatna arhiva

– Моја породица, поготово деца, у почетку су тешко прихватала то што сам често одсутна. Одболовали смо сваки мој терен или дежурство. Међутим, сада су већ велики и све то им је постала рутина – каже Марија.

Како су је на претходном послу окруживале само жене, било јој је необично да се навикне на претежно мушки колектив. Сада ужива велико поштовање колега, а са некима се дружи и приватно. Рад са мушкарцима описује као бољи, јер су они мање сујетни и увек спремни да помогну.

Своје професионално искуство недавно је обогатила и учешћем у мировној мисији у Либану.

– У мировној операцији у Либану провела сам шест месеци. То је огромно искуство за једног војника. Упознавање разних људи, различитих нација и њихових култура и обичаја. Када смо били гости Кинезима за њихову Нову годину играли смо Ужичко коло на приредби и сви су били одушевљени. Иначе, у Либану народ јако воли Србе, због нашег ведрог духа и непосредности – каже Марија.

Као прави пример управо тог истог ведрог духа и непосредности, Марија важи за једног од најбољих војника у својој касарни. Себе сматра снажном женом, али каже да то ипак није само због посла којим се бави.

Foto: Marija Čapkunović, privatna arhiva

– Свака жена која је мајка поседује огромну снагу, љубав и стрпљење. За стварање човека потребна је надљудска снага и то могу само жене – каже Марија.

Ова мајка, супруга, војник и друг, ипак зауставља дах када обуче униформу, зато и не изненађује што је на недавној манифестацији „Дан отворених врата“ у куршумлијској касарни испред њеног борбеног возила била највећа гужва.