У Праг се иде у јесен или у пролеће. Онда кад дува ветар на Карловом мосту таман толико да тера кораке напред. Јер у Прагу можеш само да застајкујеш. Да видиш мост, да чујеш уличне свираче, да пробаш трделник, да свратиш на пиво, да се одушевљаваш Сwаровскy кристалима, да миришеш прашку шунку и обећаш је себи за следећи оброк.
Чеси су Словени једног посебног кова. Народ дуге традиције, културан, европски. Словени на латиници. Разумеју српски, осмехују се и у сувенирницама држе на истој полици фигурице Карловог моста и упаљаче са натписом Сербиа или српском заставом.
У Праг се иде са систематским планом обиласка свих знаменитости. А чим се крочи на Староградски трг и стане пред Астрономски сат, тај план пада у Влтаву. Јер Праг се не обилази, Праг се осећа.
У златном Прагу све је златно, све је јестиво, феноменалног мириса, укуса. Лепота и отменост штипају очи.
И како онда да се вратиш кући кад се заљубиш у Праг?
Рецимо, у новчанику имаш пара за три прашка дана. Шта да видиш, где да ти прескочи срце, где да одмориш ноге после седмочасовног пешачења, колико да се испрепадаш од комплексности Кафкиног, а онда и свог ума, колико корака да направиш пре него што поново купиш Старбуцкс кафу?
Моја три дана у Прагу: беспрекорно чист Староградски трг, поплочане улице које се одатле рачвају, Сwароwскy кристали у излозима, задивљујућа Катедрала Светог Вида, велелепни Карлов мост, опијеност готиком, застрашујућа романтична занесеност, улични свирачи и сликари. Мраз у рана новембарска јутра. Плави дрвени излог књижаре испред Универзитета. Трамвајска станица. Опет Старбуцкс. Овог пута неки колач. Од чоколаде, разуме се. Храдчани. Успињање до замка, петосекундни прекид дисања кад се угледа цео град са “врха” у подне. Као и увек симпатични непомични – стражари – гардисти испред златне капије замка. Витражи Катедрале Светог Вида. На платоу иза катедрале – препричане успомене са матурске екскурзије. Свеобухватна свест о протоку времена. О присутности у тренутку. Доживљај свега што се види, дотакне. Доживљај сигурности, тога да си у родном граду.
Шта је у Прагу бесплатно? Шетња кривудавим и романтичним улицама. Истраживање Јеврејске четврти и Прашког замка. Урањање у живописност Карловог моста. “Поворка 12 апостола” на Астрономском сату, на Торњу који се налази на Староградском тргу. Ова “представа” се понавља сваког сата пред (понекад и) стотином знатижељних туриста. Посетите Цркву девице Марије пред Тином – кружи веровање да је управо ова црква, са своја два препознатљива торња, била инспирација Волту Дизнију за дворац у “Успаваној лепотици”. Ето кључне речи – бајковито. Златна прашка бајка. Магично.
Note to self: Никад не буди као у пословици: Тиква пошла – тиква дошла.
Шта сам научила? Како да се вратиш кући кад се заљубиш у Праг? Једини начин – понеси Праг са собом.
Пишем и инспиришем.