Жене губетинске: Милунка Кувељић

0

МИЛУНКА КУВЕЉИЋ
1896-1979

Да се не забораве наше мајке, баке, тетке и све жене које су обележиле своје време и своју епоху. Ево прилике да неколико речи посветим баба Милунки, интересантној жени коју сам имао прилику често да гледам, због добрих породичних односа и дружења са њеним унуцима Живом и Лилетом.

Живот је није мазио целог века, дошла је из Меровца за наочитог, али мало пргавог Илију са којим је у младости провела леп живот у Скопљу где је Илија био кондуктер на државној железници.

Породичне трагедије су је пратиле и стоички их је подносила, умрла јој је ћерка Рада 1938. у 18. години, у току рата изгубила је сина Мирка, утеху је имала у ћерки Катарини, а усвојила је и Живку из Арбанашке.

Милункина ћерка Катарина

Била је ведрог духа и оштроумна жена, нама деци позната по неколико њених оштроумних и надасве “пецкавих” коментара од којих ћу пар њих приказати.

Седела је уз огњиште и на жару кувала кафу у џезви и уз обавезну цигару умела да одговара на наша дечја, а касније и момачка подбадања. Кад сада боље размислим ја је у животу без кафе и цигарете видео нисам.

И тако седи она уз огњиште и долази јој снаха Деса Рачова и тражи књиге за осмогодишњу школу од њених унучића јер треба њеном сину Жарку, који се запослио негде у Нишу па мора да учи вечерњу школу до 8 разреда, а мало је и времешан био а Милунка јој:

– По дан је није завршио, него ће сад по ноћи.

Или удала се једна наша у Немачкој за Турчина па кад је то чула Милунка њен коментар је био

– Јес, у Југославији није имао к. (она мушка ствар) за њу него га тамо нашла.

Окупљала је око себе и своје унучиће, а били су и други млађи. У то време није била оваква лукавост и себичност, а и деца нису била прохтевна. Било нам је важно Топлица и дружење.

Баба Милунка, ово ти је од мене у знак пажње за твој однос према нама млађарији.

 

Аутор: Звонко Прелић