MILUNKA KUVELJIĆ
1896-1979
Da se ne zaborave naše majke, bake, tetke i sve žene koje su obeležile svoje vreme i svoju epohu. Evo prilike da nekoliko reči posvetim baba Milunki, interesantnoj ženi koju sam imao priliku često da gledam, zbog dobrih porodičnih odnosa i druženja sa njenim unucima Živom i Liletom.
Život je nije mazio celog veka, došla je iz Merovca za naočitog, ali malo prgavog Iliju sa kojim je u mladosti provela lep život u Skoplju gde je Ilija bio kondukter na državnoj železnici.
Porodične tragedije su je pratile i stoički ih je podnosila, umrla joj je ćerka Rada 1938. u 18. godini, u toku rata izgubila je sina Mirka, utehu je imala u ćerki Katarini, a usvojila je i Živku iz Arbanaške.
Bila je vedrog duha i oštroumna žena, nama deci poznata po nekoliko njenih oštroumnih i nadasve „peckavih“ komentara od kojih ću par njih prikazati.
Sedela je uz ognjište i na žaru kuvala kafu u džezvi i uz obaveznu cigaru umela da odgovara na naša dečja, a kasnije i momačka podbadanja. Kad sada bolje razmislim ja je u životu bez kafe i cigarete video nisam.
I tako sedi ona uz ognjište i dolazi joj snaha Desa Račova i traži knjige za osmogodišnju školu od njenih unučića jer treba njenom sinu Žarku, koji se zaposlio negde u Nišu pa mora da uči večernju školu do 8 razreda, a malo je i vremešan bio a Milunka joj:
– Po dan je nije završio, nego će sad po noći.
Ili udala se jedna naša u Nemačkoj za Turčina pa kad je to čula Milunka njen komentar je bio
– Jes, u Jugoslaviji nije imao k. (ona muška stvar) za nju nego ga tamo našla.
Okupljala je oko sebe i svoje unučiće, a bili su i drugi mlađi. U to vreme nije bila ovakva lukavost i sebičnost, a i deca nisu bila prohtevna. Bilo nam je važno Toplica i druženje.
Baba Milunka, ovo ti je od mene u znak pažnje za tvoj odnos prema nama mlađariji.
Autor: Zvonko Prelić
Topličanka je duša od žene.
