Трилогија Гордане Куић о Балкану – разгледница једног времена

0
гордана куић
Фото: gordanakuic.com

Иако је први део “Мирис кише на Балкану” изашао још давне 1986. године, трилогија Гордане Куић и даље привлачи пажњу читалаца. Преточен је и у друге форме уметничког исказа – балет, представу, филм, а заједно са другим делом “Цват липе на Балкану” и у серију.

Прича почиње почетком XX века у Сарајеву и прати судбину породице Салом, сефардских Јевреја, кроз историјске догађаје који су обележили прву половину XX века. Естера и Леон имају седморо деце, пет ћерки – Буку, Нину, Клару, Бланки и Рики и два сина – Елијаса, званог Атлета, и Исака. Два мушка лика су мање заступљена у роману, док се женским ликовима оставља простора да досегну пун опсег снажног печата који остављају на читаоца. Оне су снажне, одлучне и решене да по сваку цену следе своју судбину, не презајући да прекрше друштвена правила и стеге тога времена. Оне саме крче свој пут кроз живот, не обазирући се на оговарања чаршије.

Бука је заљубљеник у књиге, оставља писана сведочанства, иако је за жену њеног времена то било крајње необично. Нину се удаје за православног Србина, тиме рушећи ту невидљиву религијску баријеру, која раздваја све и свако се свога држи. Клара се пак удаје за Далматинца, који ће је варати и задавати јој недаће, али она ипак успева да се са свиме избори и сама одгаја своје двоје деце и изводи их на прави пут. Бланки се пак одлучује да живи невенчана са Марком, на опште згражавање сарајевске чаршије, док Рик постаје примабалерина Народног позоришта, што је у то време било готово равно проституцији.

Пратећи њихову причу наилазимо на успоне и падове који готово да се дешавају упоредо са политичком позадином која их прати. Узлазна путања може се најбоље уочити између два рата на Марковом примеру: он с временом постаје власник дневног листа, неколико биоскопа и трговинског ланца, а потом, с доласком Другог светског рата доживљава потпуни крах: Усташе му све то одузимају. Ипак, он се не предаје, већ наставља да се бори. Можда најупечатљивији тренутак представља Рикичин пад на сцени, кад је сломила кук, али је ипак одиграла представу до краја, који као да наговештава наступајућа лоша времена.

Други део наставља да прати животе одраслих потомака породице Салом, а у првом плану је одрастање Вере Кораћ, зване Инда, Маркове и Бланкине кћери. Она одраста у условима сиромаштва, тиме наглашавајући све оно лоше што је нова власт донела. Њеном оцу је све узето, осуђен је за злочине против српске националне части, док парадоксно, он веома цени своју част и држи је једном од највећих врлина сваког човека. С њом у контрасту су њене две најбоље другарице које уживају у свим благодетима новог времена. Поред њих, јавља се широк дијапазон ликова, који употпуњује причу и истиче вештину Гордане Куић да створи ликове од крви и меса, са којима се читалац може поистоветити. Индина судбина у много чему може се поредити са судбином њене тетке Рики – обе су волеле, биле издане од стране вољене особе, ожалиле их, али чини се не и прежалиле, иако се у Индином случају то тек да наслутити.

Топличанка чита и препоручује, а шта читате ви?

Трилогију затвара “Смирај дана на Балкану”, поетичног наслова, који наглашава крај много чега: трилогије, једне државе, једне љубави, једног живота. У трећем делу пратимо живот сада већ одрасле Инде; она је организатор семинара за наставнике енглеског језика у целој Југославији, која је раздорена унутрашњим сукобима и на ивици је грађанског рата. Последњи део пружа сатисфакцију сваком читаоцу који воли дело Гордане Куић и који је пратио судбину ликова отпочетка, а поред старих, јавља се и широк дијапазон нових ликова.

Помало андрићевски Гордана Куић приступа мотивима из наслова: мирису кише, цвату липе и смирају дана. Они су ту да споје, да нагласе неминовност и стабилност, насупрот догађајима који се нижу око њих. Они у првом плану прате догађаје везане за малог, обичног човека, али су јако добро потковане историјским догађајима који пружају позадину и дају дубину целом роману. Ове књиге се могу читати и заједно, и одвојено. Оне, свака за себе, постоје и дишу, док заједно чине целину, разгледницу једног времена.

Ауторка: Анђелија Анђелић, Портал Млади