Данијела Кричак је искрени стрелац храброг срца. Своје име и родну Топлицу уписује на историјске странице српског женског рукомета. Подједнако негује и усавршава своје две љубави – географију и рукомет. Рукометни почеци ове репрезентативке су у Блацу у тиму „Јастрепца“. Од тих до данашњих дана, Данијела у први план ставља свој тим.
У блиц-интервјуу сазнајте чега се одрекла због спорта и шта за њу значи играти у репрезентацији.
Како сте знали да је рукомет спорт за Вас?
У седмом разреду трчала сам крос и била прва, тада ме је тренер „Јастребца“ из Блаца Веско Вучетић позвао да дођем на тренинг и брзо сам се уклопила и заволела рукомет.
Да ли се сећате свог првог тренинга?
Да, сећам се. Моје тадашње саиграчице су кренуле пар година раније да тренирају, а ја сам морала да кренем од нуле. Прво сам морала држање руке и додавање да вежбам поред терена.
Чега сте (и да ли сте) нечег морали да се одрекнете на свом рукометном путу?
Спорт захтева пуно одрицања у смислу излазака, прослава, рођендана…али никад нисам зажалила због тога.
Шта за Вас представља тим? Колико је важно да се саиграчице добро познају?
Тим мора да буде као породица ако желите добре резултате. Много је битна и атмосфера међу играчицама како на терену, тако и ван њега.
Однедавно сте у екипи репрезентације. Да ли се због тога променила Ваша игра? Је ли одговорност на терену већа?
Сигурно да ми много значи и драго ми је што су стручни људи из Супер Б лиге запазили моју игру, рад, посвећеност и пожртвованост. Мени је мотив више да будем боља у наредној сезони.
Коју утакмицу никада нећете заборавити и зашто?
У дресу Наисе играле смо утакмицу у Ардесену (Челенџ куп) и уписала сам се у листу стрелаца.
Завршавате мастер студије географије. Могу ли се поредити те две љубави: рукомет и географија?
Географију сам волела као мала, као и рукомет. Ако се запослим, смањићу само број тренинга и играћу све док будем могла.
Шта за Вас значи бити Топличанка?
Искрена, позитивна, емоционална, храбра, амбициозна.
О изузетним женама Топлице читајте ОВДЕ.
Пишем и инспиришем.
