Постоји место на свету које једном годишње процвета. Буквално. У једној земљи Србији, на северу, постоји једна мала, али велика Панонија.
То је место које пева, жамори, радује се , трчи, скаче, игра, истражује, глуми, слика… То је место којим се на хиљаде дечјих осмеха чују, које се шарени, мирише, сања… То је место у коме се одрасли враћају у свет детињства и сви су насмејани, полетни и ведри…
Знам ја да је то место које током године спава, у коме постоји мала школа и шака дивних људи који ту живе, али исто тако знам да када фестивал „Марковдански сусрети деце и песника“ слети у Панонију, она просто полети. Засија. Тако је било и овог маја.
Скупила се деца са свих страна на обожавани фестивал. Свако се исказао у себи најдражим и најпримамљивијим областима. Пуно награда је додељено. Међу поносним носиоцима награда налази се и моја ученица Марија Стевановић, која је освојила треће место у категорији прозе, мој син Немања, такође треће место у категорији прозе и моја ћерка Наталија Гран при фестивала за поезију!
Ја речима не могу дочарати лепоту тренутака и тих дана проведених тамо. Панонија се не чита, Панонија се не гледа, Панонија се живи!
И хвала свима на гостопримству и дружењу. Хвала великом Тодету Николетићу, МЗ Панонија, хвала свим дивним људима… И да не заборавим-хвала људима из сенке – особљу хотела „Бисер“ на дивној услузи.
Ауторка: Јелена Бабић
Прочитајте још како Топличанка инспирише.
Топличанка је душа од жене.
