Prokupčanka Teodora Erčević peva otkad zna za sebe i pravi je primer devojke zaljubljene u muziku. Svojim magičnim glasom opčinila je decu kao Elsa u predstavi „Elsa, Ana i Olaf u potrazi za Deda Mrazom“, a već šest godina se raspevava u pop horu AKUD „Branko Krsmanović“.
Muzika kao prva i najveća ljubav
Teodora je apsolventkinja sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali je oduvek posvećena muzici. U Krsmancu peva već šest godina, i to u pop horu koji je baš tad osnovan.
– Tačno sam zapamtila trenutak kada je sve to počelo. Na prvoj godini faksa nisam želela da se bavim drugim aktivnostima osim da se posvetim fakultetu u potpunosti. Razmišljala sam o tome kada budem upisala drugu godinu i kad upoznam čitav taj sistem i naučim da se organizujem prema njemu, da se uz učenje, posvetim još jednoj stvari koju najviše volim da radim,to je muzika. Muzika je nesumnjivo moja prva i najveća ljubav i dan danas je tako. Sećam se da je bio početak druge godine, završila su mi se popodnevna predavanja i krenula sam ka domu.Stajala sam na stanici i čekala bus za Studenjak, i u jednom trenutku prekoputa stanice, ugledala sam ogroman transparent na kojem su bile informacije o audicijama za AKUD Branko Krsmanović.
Istog trenutka sam pozvala roditelje i rekla da zabeleže broj telefona koji je stajao na tom velikom platnu. Ne znam, retke su stvari kojih se sećamo baš od samog početka, ali to pamtim kao jedan skroz filmski trenutak, baš nešto što mi je bilo neophodno, prava stvar u pravom trenutku. – priča Teodora.
Za nju je sve počelo mnogo ranije, još u osnovnoj školi kada je paralelno pohađala i časove muzike i pevanja.
Pevanje ispred violine
Upravo zbog pevanja Teodora je upisala i nižu muzičku školu „Kornelije Stanković“ u Prokuplju, odsek violina.
– Svirala sam violinu, ali je pevanje bilo jedini razlog zbog kog sam išla u muzičku školu. Violina je bila tu, jer je neophodno da sviraš neki instrument. Posle muzičke škole nisam je više svirala, iako sam imala sjajnog profesora. Pre svega bio je sjajan pedagog, koji je delom učestvovao u mom sazrevanju i obrazovanju moje ličnosti. Na mnogim savetima i lekcijama beskrajno sam mu zahvalna.– kaže ona.
Pop muzika na drugačiji način
Kombank dvorana, Dom omladine, Božićni trgovi u Beogradu i Novom Sadu, turneja po Prijedoru, na raznim fakultetima, u sklopu manifestacija Naksi radija, Dorćol Platz, Mikser house, gostovanja televizijama i među njima najdivnije iskustvo u emisiji „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, sve ovo stalo je u šest godina pevanja i raspevanja pop pesama na Krsmanac-način.
Upravo zbog pevanja u horu došlo je do toga da zaigra u dečjoj novogodišnjoj predstavi „Elsa, Ana i Olaf u potrazi za Deda Mrazom“.
– Upravo me je moja dirigentica preporučila reditelju sa kojim smo inače nedavno radili na projektu u Madlenijanumu. Nikada ranije nisam glumila, mislila sam da će mi jedini zadatak biti da otpevam Elsinu pesmu, ali projekat je zahtevao glumu. Veliki sam tremaroš, pa mi je ova predstava omogućila da se delimično oslobodim loše treme koja me sputava i ne dozvoljava da pevam. – priča Teodora.
Simbolično i u skladu sa naslovom numere koju peva, „Sad je kraj“, tremu je „razbila“ pevajući u Sava centru, Dečjem kulturnom centru, kao i u Novom Sadu na Sajmu, te u pozorištima u Nišu i Kragujevcu.
Svako vreme je dobro za pevanje
U slobodno i u svako vreme Teodora voli da peva i sluša stranu pop muziku, jednako kao i domaću. Domaći rep izdvaja kao jedan od omiljenih pravaca za slušanje u mlađim danima. Kada je u posebnom raspoloženju i sada mu se rado vraća.
Iako nema omiljenu pesmu, jer ne može da izdvoji jednu, u poslednje vreme sluša Tijanu Bogićević i Siu. Izabrati omiljenu pesmu i izvođača za nju je teška i nemoguća odluka. Umesto toga, Teodora jednostavno peva i inspiriše svojim anđeoskim glasom.
Pišem i inspirišem.
