Покретање дечјих умова на креативно и критичко мишљење, развијање истраживачког духа и успешно припремање за живот, овако се може описати лична мисија учитељице Јелене Ђорђевић која већ двадесет година ради у издвојеном одељењу ОШ „Милић Ракић Мирко“ у Бајчинцу.
Изван зидова учионице, а опет због креативног и занимљивог рада са ученицима она пише приче, песме и драмске текстове за потребе угледне наставе. Топличанка вам открива још једну изузетну жену Топлице.
Због чега си одабрала позив учитељице?
Посао просветног радника сам заволела још као дете, великим делом због тога што је моја мама љубав према том позиву својим понашањем и делом ненаметљиво и на један диван начин пренела на мене. Она је вероватно непосредно утицала на мој избор занимања, иако нисам као она завршила Филолошки факултет у Београду. Кад вратим филм-све сам сама бирала, и Средњу медицинску школу и Учитељски факулет. Мало сам се двоумила око уписа на студије, постојала је велика могућност да упишем и нешто друго, али је ипак превагнуо Учитељски факулет у Јагодини. И нисам се никада покајала.
Како је то бити учитељица у 21. веку?
Бити учитељ у данашње време, као и некада није само позив, већ и начин живота. Учитељица сам свуда, првенствено у школи, али и на улици, у биоскопу, у продавници, на пијаци …
Ја сам та која ће увек дати све од себе да донесем праву одлуку и да угодим свакоме, у породици својој деци, у школи-својим ђацима.
По мом мишљењу, посао учитеља је једно од најлепших занимања под условом да је то посао који волиш.
Некада је важило правило да су поп, учитељ и лекар била три најцењенија занимања. Данас је то делимично тачно, али је одговорност коју носе сва три занимања чак и много већа. Јер, учитељ је тај коме деца, поред родитеља највише верују. На нама учитељима је велика одговорност, ако посао обављамо савесно и одговорно. А ми учитељи смо такви. Даћемо све од себе да наше ђаке изведемо на прави пут. Ми уграђујемо темеље на које се у предметној настави надовезују наставници. Време увек покаже какве смо темеље поставили и како смо на ученике деловали. Свесна сам тога да не могу учинити све за свакога, али се трудим и дајем све од себе да учиним све што могу.
Како мотивишеш своје ђаке на учење?
Радим на томе да заинтересујем ученике за наставно градиво како би створили позитиван однос према садржају који уче. Волим ученике и поштујем њихову личност, допуштам им да слободно искажу своје мишљење. Трудим се да успешно пронађем пут од градива до ученика, а морам да кажем и да испуњавам дата обећања.
У настави сам пуна ентузијазма, креативна, храбра, другачија, трудим се таква да будем и код учених охрабрим развијање истих особина.
Које лекције су најважније у твојој учионици?
Трудим се да ученике учим позитивним животним вредностима које им помажу да израсту у добре и поштене људе. Родитеље својих ђака доживљавам као битне сапутнике на том васпитном путовању. Често организујем језичке, ликовне радионице, као и тематске приредбе, али тако да ученици активно учествују у процесу и учења и припреме.
Које традиционалне вредности посебно развијаш у раду са ученицима?
Сваки године одржим по један угледни час прилагођен узрасту, интересовањима и афинитетима ученика. На овим часовима су повезивани наставни садржаји из више предмета, како би ученици добили комплетно, целовито и функционално знање. У сусрет 8. марту то је био угледни час „Драгој жени у част“, пред Нову годину ,,Новогодишњи празници“ , онда тематске према годишњем календару ,,Опет креће пролеће“, ,,Зима, зима, е па шта је“ и слично. Један од часова који нас је све посебно инспирисао био је онај на тему ,,Вук као сакупљач народних умотворина“.
У 2018. години смо обелелжили рођендан Вука Караџића 8. новембра, свечаним отварањем етно-кутка у холу наше школе и пригодним програмом. Сакупили смо старе предмете који су се користили крајем XIX и почетком XX века. Поред тога, сакупили смо и речи које су се некада користиле у овом крају, рецепте, као и помало заборављене обичаје које смо добили од старијег становништва села Бајчинца. Велики део речи које се користе у нашем крају, као и обичаје већ смо имали у писаној форми, јер је једна ученица наше школе из Бајчинца веома успешно учествовала у такмичењу ,,Читалићи креативци“ , дошавши до Међународне смотре – Читалићи 2018, а један од задатака који је она имала био је, између осталог, поред израде читалачког дневника, и сакупљање старих речи и обичаја из нашег краја.
Циљ сакупљања старих предмета за наш етно-кутак био је подстицање свести о вредности традицијске етно-баштине, као и чување обичаја, предмета, рецепата од заборава. У томе су нам пуно помогли мештани села Бајчинца. На етно-радионици, прошле године правили смо врећице с лавандом које ученици чувају у својим ормарима, а имамо и примерке које чувамо у школи.
Ову школску годину започела си осликавањем школског дворишта. Шта је најзначајније што се догодило на овом полигону спретности?
Непосредно пред Дечју недељу осмислила сам и осликала школско двориште тако да буде место за занимљиву игру или, како волим да кажем, прави полигон спретности. Водила ме је идеја о месту на отвореном где ученици могу да вежбају своју издржљивост, координацију покрета, брзину, али и да разликују боје, слова ћирилице и латинице, као и сналажење у простору уопште.
Поред свакодневне игре и развијања моторичких способности, посебно смо се забавили и много научили сви када смо поводом Светског дана учитеља организовали „Замену улога“, као једну од активности у оквиру међународног пројекта Спектар, који је трајао два месеца. То је активност у којој се ученик налази у улози наставника. Ученица првог разреда Јана Петковић одржала је час Физичког и здравственог васпитања управо овом на школском полигону.
Да ли подстичеш ђаке да учествују на конкурсима и објављују своје радове?
Ученици наше школе радо учествују на ликовним и литерарним конкурсима. Моји ученици четвртог разреда, сада петаци, Лазар Тасић и Михајло Ивковић прошле године учествовали су на литерарном конкурсу „Радовићев венац“, који је организовао Дечји центар Ниш и остварили запажене резултате. Њихова песма ,,Имам слободу“ нашла је своје место у Зборнику који је штампан децембра 2018. године. У организацији Народне библиотеке ,,Стеван Сремац“ у Нишу, ученик М. Ивковић освојио је 3. место на 18. републичком литерарном конкурсу ,,Вечни сјај библиотеке“ који је био расписан поводом Светског дана књиге за децу. Награде и медаљу добио је марта 2019, на свечаности која је била организована част награђених ученика.
Твоји креативни и методички радови су заступљени у бројним зборницима. Које би издвојила?
У слободно време воли да читам и пишем, поготово за текстове које могу употребити у настави. Изузетно се поносим својом сарадњом са неколико издавачких кућа и удружења. Тако ми је објављен рад у Зборнику припрема за угледне часове разредне наставе, као пример добре праксе (Едука 2016), као и рад у Зборнику радова за децу (2018). Удружење Мокрањац објавило је мој драмски текст ,,Како смо се дружили са Мокрањцем“ и песму ,,Хвала ти, Стеване“. Посебно ми је драго што је издавачка кућа „Алма“ прошле године изабрала моју сатиричну причу за свој први зборник „Сатиричне приче“.
Била си део међународне акције „Дан интелигенције“, коју је организовала Менса Србије. Кажи нам нешто више о томе.
Крајем септембра 2019. године узела сам учешће у Међународној акцији ,,Дан интелигенције“ у организацији Менсе Србије. Активности у оквиру овог пројекта трајале су од 22. септембра до 6. октобра. Било је потребно смислити активности које стимулишу интелектуални развој-логичке, изазовне, подстицајне задатке који подстичу на размишљање, примерене узрасту.
Ми смо учествовали с нашим активностима, пријавила сам догађај који треба да буде пример добре праксе и чекала одобрење. Након неколико дана, обавестили су ме да ми је догађај одобрен, а затим је мој задатак био да пошаљем детаљнији извештај у електронској форми, поткрепљен фотографијама.
Већ у децембру стигао ми је сертификат од Менсе да су активности које сам реализовала у настави пример добре праксе.
Овогодишња си добитница награде „Најбољи сарадник у 2019. години“ часописа „Табла“. Шта за тебе значи ова награда?
,,Табла“ је часопис који подстиче дечје стваралаштво. То је, управо, и циљ овог часописа. Главни садржај ,,Табле“ су дечји ликовни и литерарни радови. У оквиру овог часописа присутна је и поезија познатих дечјих песника која делује васпитно на све читаоце, а понајвише ученике и њихове менторе.
Учитељи и наставници, сарадници Интернет часописа Табла, шаљу углавном дечје ликовне и литерарне радове као примере добре праксе.Такође, учествују у стварању часописа са својим активностима које настају на различитим језичким, ликовним и другим радионицама, угледним часовима, презентују учешће у разним пројектима, као и рад секција.
Диплома за најбољег сарадника дошла је у моје руке због великог броја послатих радова, али и због тога што сам помогла у ширењу мреже сарадника Табле. Част је бити део овог часописа и допринети његовом раду. Посебно ми је драго што сам на поклон добила и књигу „Зборник песама песника – сарадника Табле“.
Шта за тебе значи бити Топличанка?
За мене Топличанка значи бити храбра, јака, довољно самостална, жена која стоји иза свега онога што ради, брани своје ставове, труди се да својим радом остави трага и увек је ту да помогне у границама своје моћи.
Иако нисам рођена у Топлици себе сматрам Топличанком, јер сам велики део свог живота провела баш ту, у Прокупљу.
Топличанка је сналажљива јер ни од чега уме да направи нешто. Самопоуздана је, одмерена и свесна колико вреди.
Пишем и инспиришем.