Pokretanje dečjih umova na kreativno i kritičko mišljenje, razvijanje istraživačkog duha i uspešno pripremanje za život, ovako se može opisati lična misija učiteljice Jelene Đorđević koja već dvadeset godina radi u izdvojenom odeljenju OŠ „Milić Rakić Mirko“ u Bajčincu.
Izvan zidova učionice, a opet zbog kreativnog i zanimljivog rada sa učenicima ona piše priče, pesme i dramske tekstove za potrebe ugledne nastave. Topličanka vam otkriva još jednu izuzetnu ženu Toplice.
Zbog čega si odabrala poziv učiteljice?
Posao prosvetnog radnika sam zavolela još kao dete, velikim delom zbog toga što je moja mama ljubav prema tom pozivu svojim ponašanjem i delom nenametljivo i na jedan divan način prenela na mene. Ona je verovatno neposredno uticala na moj izbor zanimanja, iako nisam kao ona završila Filološki fakultet u Beogradu. Kad vratim film-sve sam sama birala, i Srednju medicinsku školu i Učiteljski fakulet. Malo sam se dvoumila oko upisa na studije, postojala je velika mogućnost da upišem i nešto drugo, ali je ipak prevagnuo Učiteljski fakulet u Jagodini. I nisam se nikada pokajala.
Kako je to biti učiteljica u 21. veku?
Biti učitelj u današnje vreme, kao i nekada nije samo poziv, već i način života. Učiteljica sam svuda, prvenstveno u školi, ali i na ulici, u bioskopu, u prodavnici, na pijaci …
Ja sam ta koja će uvek dati sve od sebe da donesem pravu odluku i da ugodim svakome, u porodici svojoj deci, u školi-svojim đacima.
Po mom mišljenju, posao učitelja je jedno od najlepših zanimanja pod uslovom da je to posao koji voliš.
Nekada je važilo pravilo da su pop, učitelj i lekar bila tri najcenjenija zanimanja. Danas je to delimično tačno, ali je odgovornost koju nose sva tri zanimanja čak i mnogo veća. Jer, učitelj je taj kome deca, pored roditelja najviše veruju. Na nama učiteljima je velika odgovornost, ako posao obavljamo savesno i odgovorno. A mi učitelji smo takvi. Daćemo sve od sebe da naše đake izvedemo na pravi put. Mi ugrađujemo temelje na koje se u predmetnoj nastavi nadovezuju nastavnici. Vreme uvek pokaže kakve smo temelje postavili i kako smo na učenike delovali. Svesna sam toga da ne mogu učiniti sve za svakoga, ali se trudim i dajem sve od sebe da učinim sve što mogu.
Kako motivišeš svoje đake na učenje?
Radim na tome da zainteresujem učenike za nastavno gradivo kako bi stvorili pozitivan odnos prema sadržaju koji uče. Volim učenike i poštujem njihovu ličnost, dopuštam im da slobodno iskažu svoje mišljenje. Trudim se da uspešno pronađem put od gradiva do učenika, a moram da kažem i da ispunjavam data obećanja.
U nastavi sam puna entuzijazma, kreativna, hrabra, drugačija, trudim se takva da budem i kod učenih ohrabrim razvijanje istih osobina.
Koje lekcije su najvažnije u tvojoj učionici?
Trudim se da učenike učim pozitivnim životnim vrednostima koje im pomažu da izrastu u dobre i poštene ljude. Roditelje svojih đaka doživljavam kao bitne saputnike na tom vaspitnom putovanju. Često organizujem jezičke, likovne radionice, kao i tematske priredbe, ali tako da učenici aktivno učestvuju u procesu i učenja i pripreme.
Koje tradicionalne vrednosti posebno razvijaš u radu sa učenicima?
Svaki godine održim po jedan ugledni čas prilagođen uzrastu, interesovanjima i afinitetima učenika. Na ovim časovima su povezivani nastavni sadržaji iz više predmeta, kako bi učenici dobili kompletno, celovito i funkcionalno znanje. U susret 8. martu to je bio ugledni čas „Dragoj ženi u čast“, pred Novu godinu ,,Novogodišnji praznici“ , onda tematske prema godišnjem kalendaru ,,Opet kreće proleće“, ,,Zima, zima, e pa šta je“ i slično. Jedan od časova koji nas je sve posebno inspirisao bio je onaj na temu ,,Vuk kao sakupljač narodnih umotvorina“.
U 2018. godini smo obelelžili rođendan Vuka Karadžića 8. novembra, svečanim otvaranjem etno-kutka u holu naše škole i prigodnim programom. Sakupili smo stare predmete koji su se koristili krajem XIX i početkom XX veka. Pored toga, sakupili smo i reči koje su se nekada koristile u ovom kraju, recepte, kao i pomalo zaboravljene običaje koje smo dobili od starijeg stanovništva sela Bajčinca. Veliki deo reči koje se koriste u našem kraju, kao i običaje već smo imali u pisanoj formi, jer je jedna učenica naše škole iz Bajčinca veoma uspešno učestvovala u takmičenju ,,Čitalići kreativci“ , došavši do Međunarodne smotre – Čitalići 2018, a jedan od zadataka koji je ona imala bio je, između ostalog, pored izrade čitalačkog dnevnika, i sakupljanje starih reči i običaja iz našeg kraja.
Cilj sakupljanja starih predmeta za naš etno-kutak bio je podsticanje svesti o vrednosti tradicijske etno-baštine, kao i čuvanje običaja, predmeta, recepata od zaborava. U tome su nam puno pomogli meštani sela Bajčinca. Na etno-radionici, prošle godine pravili smo vrećice s lavandom koje učenici čuvaju u svojim ormarima, a imamo i primerke koje čuvamo u školi.
Ovu školsku godinu započela si oslikavanjem školskog dvorišta. Šta je najznačajnije što se dogodilo na ovom poligonu spretnosti?
Neposredno pred Dečju nedelju osmislila sam i oslikala školsko dvorište tako da bude mesto za zanimljivu igru ili, kako volim da kažem, pravi poligon spretnosti. Vodila me je ideja o mestu na otvorenom gde učenici mogu da vežbaju svoju izdržljivost, koordinaciju pokreta, brzinu, ali i da razlikuju boje, slova ćirilice i latinice, kao i snalaženje u prostoru uopšte.
Pored svakodnevne igre i razvijanja motoričkih sposobnosti, posebno smo se zabavili i mnogo naučili svi kada smo povodom Svetskog dana učitelja organizovali „Zamenu uloga“, kao jednu od aktivnosti u okviru međunarodnog projekta Spektar, koji je trajao dva meseca. To je aktivnost u kojoj se učenik nalazi u ulozi nastavnika. Učenica prvog razreda Jana Petković održala je čas Fizičkog i zdravstvenog vaspitanja upravo ovom na školskom poligonu.
Da li podstičeš đake da učestvuju na konkursima i objavljuju svoje radove?
Učenici naše škole rado učestvuju na likovnim i literarnim konkursima. Moji učenici četvrtog razreda, sada petaci, Lazar Tasić i Mihajlo Ivković prošle godine učestvovali su na literarnom konkursu „Radovićev venac“, koji je organizovao Dečji centar Niš i ostvarili zapažene rezultate. Njihova pesma ,,Imam slobodu“ našla je svoje mesto u Zborniku koji je štampan decembra 2018. godine. U organizaciji Narodne biblioteke ,,Stevan Sremac“ u Nišu, učenik M. Ivković osvojio je 3. mesto na 18. republičkom literarnom konkursu ,,Večni sjaj biblioteke“ koji je bio raspisan povodom Svetskog dana knjige za decu. Nagrade i medalju dobio je marta 2019, na svečanosti koja je bila organizovana čast nagrađenih učenika.
Tvoji kreativni i metodički radovi su zastupljeni u brojnim zbornicima. Koje bi izdvojila?
U slobodno vreme voli da čitam i pišem, pogotovo za tekstove koje mogu upotrebiti u nastavi. Izuzetno se ponosim svojom saradnjom sa nekoliko izdavačkih kuća i udruženja. Tako mi je objavljen rad u Zborniku priprema za ugledne časove razredne nastave, kao primer dobre prakse (Eduka 2016), kao i rad u Zborniku radova za decu (2018). Udruženje Mokranjac objavilo je moj dramski tekst ,,Kako smo se družili sa Mokranjcem“ i pesmu ,,Hvala ti, Stevane“. Posebno mi je drago što je izdavačka kuća „Alma“ prošle godine izabrala moju satiričnu priču za svoj prvi zbornik „Satirične priče“.
Bila si deo međunarodne akcije „Dan inteligencije“, koju je organizovala Mensa Srbije. Kaži nam nešto više o tome.
Krajem septembra 2019. godine uzela sam učešće u Međunarodnoj akciji ,,Dan inteligencije“ u organizaciji Mense Srbije. Aktivnosti u okviru ovog projekta trajale su od 22. septembra do 6. oktobra. Bilo je potrebno smisliti aktivnosti koje stimulišu intelektualni razvoj-logičke, izazovne, podsticajne zadatke koji podstiču na razmišljanje, primerene uzrastu.
Mi smo učestvovali s našim aktivnostima, prijavila sam događaj koji treba da bude primer dobre prakse i čekala odobrenje. Nakon nekoliko dana, obavestili su me da mi je događaj odobren, a zatim je moj zadatak bio da pošaljem detaljniji izveštaj u elektronskoj formi, potkrepljen fotografijama.
Već u decembru stigao mi je sertifikat od Mense da su aktivnosti koje sam realizovala u nastavi primer dobre prakse.
Ovogodišnja si dobitnica nagrade „Najbolji saradnik u 2019. godini“ časopisa „Tabla“. Šta za tebe znači ova nagrada?
,,Tabla“ je časopis koji podstiče dečje stvaralaštvo. To je, upravo, i cilj ovog časopisa. Glavni sadržaj ,,Table“ su dečji likovni i literarni radovi. U okviru ovog časopisa prisutna je i poezija poznatih dečjih pesnika koja deluje vaspitno na sve čitaoce, a ponajviše učenike i njihove mentore.
Učitelji i nastavnici, saradnici Internet časopisa Tabla, šalju uglavnom dečje likovne i literarne radove kao primere dobre prakse.Takođe, učestvuju u stvaranju časopisa sa svojim aktivnostima koje nastaju na različitim jezičkim, likovnim i drugim radionicama, uglednim časovima, prezentuju učešće u raznim projektima, kao i rad sekcija.
Diploma za najboljeg saradnika došla je u moje ruke zbog velikog broja poslatih radova, ali i zbog toga što sam pomogla u širenju mreže saradnika Table. Čast je biti deo ovog časopisa i doprineti njegovom radu. Posebno mi je drago što sam na poklon dobila i knjigu „Zbornik pesama pesnika – saradnika Table“.
Šta za tebe znači biti Topličanka?
Za mene Topličanka znači biti hrabra, jaka, dovoljno samostalna, žena koja stoji iza svega onoga što radi, brani svoje stavove, trudi se da svojim radom ostavi traga i uvek je tu da pomogne u granicama svoje moći.
Iako nisam rođena u Toplici sebe smatram Topličankom, jer sam veliki deo svog života provela baš tu, u Prokuplju.
Topličanka je snalažljiva jer ni od čega ume da napravi nešto. Samopouzdana je, odmerena i svesna koliko vredi.
Pišem i inspirišem.
