Стефан Унић има само 22 године и већ може да се похвали најинтересантнијим занимањем на свету. Он је проналазач! Иако још студент Високе техничке машинске школе у Трстенику, Стефан већ може да се похвали несвакидашњим изумом – персонализованим органитом.
Иако није иноватор, Топличанка истражује и за вас открива како је Стефан постао проналазач и са којим изазовима се све суочава у свом истраживачком раду.
Да ли си као дечак маштао о томе да постанеш проналазач?
Не нисам, ја сам као дечак маштао да постанем глумац или водитељ, а не проналазач, али ето. Заволео сам бављење иновацијама и то ми се сада највише свиђа. Ја када сам био мали, имао сам тај проблем да имам пуно талената и да желим све да их реализујем, али тај круг се свео сада на још мањи и радим оно што волим и у чему уживам, а то је студирање и бављење иновацијама. Моје одрастање је нешто посебно и фантастично у неколико земаља, у Србији, Црној Гори и Босни и успео сам да скупим велики број пријатеља и другара из различитих земаља Балкана, и то је нешто прелепо.
Шта је то најизазовније када си иноватор?
Има ту различитих изазова почев од сталног рада и истраживања када се посветите некој посебној теми, па ту дође до проблема у различитим пољима истраживања, али ја увек то успем да стабилизујем и вратим у нормалу. Посао иноватора није тежак и захтеван, по мени је много леп и бавити се овим послом је велика привилегија и част у данашњем времену. У Србији нема пуно људи и деце који се баве иновацијама и проналасцима, па зато када кажеш овде неком чиме се бавиш, он се просто одушеви, јер до сада није чуо да се неко тиме бави. Као иноватор се деси да сте често у конфронтацији са другим људима због различитих мишљења, али ја нисам још увек имао тај проблем, И надам се да нећу убудуће.
Кажи нам нешто више о свом проналаску персонализованом оргониту. Шта је све потребно да се уређај патентира? Због чега сваки дом треба да га има?
-“Персонализовани оргонит” је мој први проналазак који ме је прославио у свету медија код нас и на Балкану. Овај уређај је будућност 21. века и нешто о чему ће се још увек причати у будућности, драго ми је да сам пронашао нешто што може некоме помоћи и служити му за добробит. Да би се уређај патентирао потребно је пуно новчаних средстава и папирологија, ја тренутно радим на томе и надам се да ће се то веома брзо завршити. “Персонализовани оргонит” је уређај који се препоручује у сваком домаћинству за заштиту од зрачења а може се користити и у пољопривреди. Његов рад је и научно потврђен.
Да ли имаш узора у свету науке и ван ње?
Па искрено да вам кажем, немам узора. Трудим се да будем свој и ја да будем пример некоме, а имам научнике које волим да читам и да се бавим темама који су они радили. Мислим да свако треба бити свој и да буде узор некоме.
Због твог успеха на пољу науке прати те епитет “нови Тесла”. Да ли ти то ласка или те још више обавезује да радиш и истражујеш?
Па тако је прати ме тај епитет “нови Тесла”, али то обично медији додају како би привукли што већи број читалаца и тако добили своју конкуренцију и тираж. Мене не обавезује толико, јер знам шта је мој циљ и шта желим у животу. А што се тиче рада и истраживања, то увек радим са огромним задовољством и жељом и без тог епитета. Тесла је био само један и свако поравнавање са њим није данас могуће, не само са мном већ са било ким другим.
Добитник си бројних домаћих и међународних награда. Можеш ли издвојити неку као најдражу?
Било је ту пуно награда и признања које су ми драге и који ме мотивишу да наставим не овим, него још бољим темпом да се бавим овим послом. Неке од најдражих награда су ми још из основне школе, па потом и из средње школе, а велика награда која ми је додељена је и октобарска награда општине Трстеник за велики успех у мом досадашњем раду на пољу “Персонализованог оргоните”, и та награда ми је веома драга, јер потврђује да оно што сам радио у протеклом период је било добро и веома квалитетно. Награде су потврда за оно што радите и свака вам је драга, тако и код мене.
Пишем и инспиришем.
