Često kad legnem,
Ne mogu da spavam,
Onda samo dremam,
I počnem da sanjam.
Sanjam gusare ljute,
Okeane i velikog kita,
Prelazim vasionske rute,
Tu sam ja čuveni Mita.
U tim predelima mojim,
Vidim smešne žute koze,
Tu se ničega ne bojim,
Psi su plavi, a mačke roze.
A onda stvarno zaspim,
U nekoj pećini Amerike,
I sanjam,
Sanjam lepe snove velike.
Autor:Jovan Šević, odeljenje 6/1, OŠ „Vuk Karadžić“, Ćuprija
Treća nagrada na konkursu „Ja u slici i reči“.
Topličanka je duša od žene.
