Rodiš se ponovo kad ti rodiš

Imam drugaricu trudnicu. Srećom da daljinu nadoknađujemo porukicama. Ona se raspituje kao svaka novopečena trudnica, a ja kao „iskusna“ majka odgovaram. Savetujem. Pametujem.

A onda usred rečenice shvatim da ne postoji ništa što ja mogu da joj kažem, a da je pripremi za ono što dolazi. Za roller coaster na koji se ukrca onog trena kada prvi put čuje bebin plač. Jer tad je karta počela da važi.

Nisu to neprospavane noći, nadoknadi se. Neoprana kosa, zaboravi se. Zagoreo ručak, naruči se.

Ja mislim na coaster osećanja koja nemaju kočnicu.

Od straha koji parališe do ljubavi i ponosa koji podiže do najvišeg vrha. Ljutnje koja te vrtoglavo spusti do dna odakle opet skočiš sa nervozom.

Imaš druge dece za koju misliš da ih voliš neizmerno. I voliš ih, ali ni približno onoliko koliko zavoliš smotuljak koji ti donesu u bolnici i kažu da je tvoj. Odjednom sve ono što je nekad bilo u stomaku stoji u rukama i cveta. Svi osećaji su na slobodi i rastu. Šire se sve dok ne zauzmu i poslednji delić tvog tela. Dok i mali prst na nozi ne počne da voli to čudo u rukama.

Da, čudo. Iz jedne mrve izraste celi čovek koji te obuzme od glave do pete. Verovala sam da Njega volim najviše na svetu. Da nikoga ne mogu tako da volim. Ali prevarila sam se. Volim ja Njega još više baš zato što mi je omogućio da spoznam ovu ljubav. Bezgarničnu. Bezuslovnu. Ljubav koja raste od osmeha, mekanih ručica, umršenih lokni, naučenih pesmica. Ja rastem svakim danom sa njom. Rasteš kao čovek dok formiraš čoveka.
Čudno je to kako se promeniš a da ne primetiš. Rodiš se ponovo kad ti rodiš.

Rodiš se kao nova osoba. Kao MAJKA.

Odjednom dobiješ pun džak onoga što si „mrzela“ kod svoje mame, ali i pune grudi onoga što je mama zvala „Videćeš ti kad postaneš majka“. I videla sam. Gledam. Neko drugi zuri u mene iz ogledala, smeje mi se nekim drugačijim očima, dok u ušima odzvanja novonaučena pesmica.
Čudna je boljka to majčinstvo. Dođe iznenada i traje godinama. Leka nema, a ljubav je hrani. Od nje letiš i plačeš u isto vreme. A srce je nekad premalo za jedne grudi.

Nadica Jevtić