Vreme radnje: 13. februar 2021. (Subota) 17:30
Mesto: provincija P. Srbija
Književni rod: Kristinine pisanije
Književna vrsta: Tragično-ljubavna komedija
Hladan dan. Nema ljudi na ulicama i sve je previše mirno, sem mojih misli. Kako da mu kažem da mi se sviđa? Nema šanse da se ja njemu sviđam!
Anđeoska Kristina: Ispašćeš budala! Muško je, neka on prvi kaže.
Đavolasta Kristina: Hajde, Kristina, ne budi detinjasta. Reci mu! Hajde, reci!
Anđeoska Kristina: Kristina, ne, nikako!
Đavolasta Kristina: Kristina, da, obavezno!
Teško meni sa mnom! Kafić je mračan. Hladno mi je i nervozna sam. Trudim se da budem opuštena. On deluje nezadovoljno toplom čokoladom koju smo naručili. Priča mi o romanima i životima njihovih autora. Pokušavam da se kontrolišem i ne navalim da ga obasipam poljupcima.
Đavolasta Kristina: Hajde, poljubi ga. Sad je prilika.
Anđeoska Kristina: Ne, oteraćeš ga tako.
Izlazimo iz kafića. Sneg je napadao. On žuri na privatan čas hemije, iako je subota. Meni se ide kući i plače. Sneg mi krca pod nogama i pažnju usmeravam na korake. Bože, zaljubila sam se u njegov hod. Skoro je devetnaest časova.
Đavolasta Kristina: Reci mu, sad ili nikad! 3, 2, 1.
Kristina: Zaljubila sam se.
Mihajlo: U koga?
Kristina: U tebe.
Bolje da sam ćutala! Zašto sam ovo rekla? Zašto? Ne, Kristina, neeeeee! Deluje zbunjeno. Smešak mu je nestao sa lica. Da li sam normalna?
Kristina: U uslovnom svetu, ja sam se bezuslovno zaljubila u tebe.
Nisam valjda ovo rekla naglas?! Moje patetične i kliše izjave ljubavi i ja.
Kristina, saberi se! Previše si se oduzela! I kao u nekim starinskim ljubavnim romanima ili serijama, on objašnjava kako nije spreman, kako je bolje da ostanemo drugovi, da nije dečko za mene, naći ću ja boljeg… Bla, bla, bla…
Previše reči za trenutak kome je potrebna tišina. Previše njega u ovako malom srcu. Previše mene kod njega – tamo gde ne pripadam.
Sve je pogrešno! Nas dvoje, ovaj glup dan i ovo užasno vreme. I dalje je zbunjen, sada kao malo i razočaran, nezadovoljan, ali i dalje je ljubazan. Odlučujem da ne pravim još većeg idiota od sebe, potiskujem želju da ga poljubim, dva puta ga grlim, okrećem se i odlazim.
Bravo, ja, tako sam nesnalažljiva! Zbunila sam dečka i oterala ga. Maestralno sam to uradila! Čestitam, Kristina, bolje da nisi progovorila! Dolazim kući, presvlačim se i zatičem sebe kako slušam „Divlje jagode“ .
Dođavola, slušam „Divlje jagode!“
Suboto, mrzim te! Samo zbog njega.
Sve(t) vidim očima pesnika i dušom umetnika.
