Сваки родитељ жели најбоље за своје дете. Када се дете разболи, сви јако бринемо. Када је у питању пол, постоје болести које су везане само за дечаке, али и оне од којих дечаци чешће пате него девојчице.
Једна опсежна студија из Финске је показала да дечаци имају нешто више здравствених проблема до седме године свог живота него што их имају девојчице у истом узрасном периоду. Ово истраживање каже да дечаци имају 11% већи ризик да буду превремено рођени, али исто тако и чак 64% већу кумулативну инциденцу астме.
Ово су нека од најчешћих здравствених стања која су специфична за децу мушког пола. Предлажемо неколико савета која могу олакшати родитељима да пруже помоћ детету у превазилажењу ових проблема.
Фимоза или сужење кожице пениса
Фимоза је стање у коме је кожица која прекрива пенис (препуцијум) толико затегнута (уска) да не може да се повуче иза главића пениса. Ово стање је честа појава код дечака.
Може се рећи да се дечаци у готово 100% случајева рађају са фимозом, а затим се кожица постепено одваја и повлачи назад. Процењује се да само око 1% дечака још увек има фимозу када напуне 16 година.
Препуцијум је затегнут када се дечаци роде, али постаје лабавији најчешће око дечаковог другог рођендана. Између друге и шесте године живота, кожица се олабави и почиње да се одваја од главе пениса.
Међутим, иако се често кожица сама одвоји и повуче, постоје и случајеви када то није тако. Фимоза код деце даје симптоме као што су црвенило или промена боје кожице када је инфицирана или иритирана, упала (такође као последица инфекције), бол током мокрења, а код одраслих особа бол при ерекцији или сексуалној активности.
Патолошка или секундарна фимоза треба да се лечи. У ту сврху лекар ће предложити стероидну крему за наношење на кожу пениса и саветовати да нежно и лагано дете почне да растеже кожицу. Уколико овакав начин лечења не даје резултате, примењује се метода која се назива циркумцизија (хируршко обрезивање). Након захвата, деца сасвим нормално функционишу и немају никаквих проблема када је у питању генитална регија.
Астма и анксиозност: најчешћи здравствени проблеми између 5 и 14 година
Испитивања су показала да су астма и анксиозност две највеће здравствене претње по дечаке у животном добу од 5 до 14 година. Процењује се да је у Србији преваленца астме код деце око 11% што је чак испод просека када су у питању неке западно европске земље, попут Велике Британије.
Симптоми и окидачи астме се разликују, али је утврђено да дечаци чешће оболевају од астме до седме године живота него што је то случај са девојчицама. Уколико дете отежано дише, има кратак дах, суво кашље или има звиждање при дисању и стезање у грудима одмах би требали да посетите педијатра.
Ако говоримо о анксиозности, она је саставни део развоја детета. У периоду од 6 до 18 месеци то је страх од непознатог, између 2. и 3. године плаше се чудовишта, од 3. до 6. година јавља се страх од мрака и самосталног спавања, од 6 до 10 година страх од физичке опасности, а од 10 до 12 година забринутост за пријатељства и осећаја изопштавања.
Међутим, ако говоримо о анксиозним поремећајима, половина свих озбиљних проблема у одраслом добу почињу заправо још пре 14. године живота. Уобичајено је да се дечаци за анксиозним поремећајем плаше ситуација и предмета које одрасли не сматрају опасним.
Родитељи могу помоћи дечацима да се успешно носе са својим страховима, а добра полазна тачка у том процесу је савет педијатра и школског психолога.
Траума – како помоћи дечаку?
Трауме из детињства могу имати доживотне последице по здравље деце. Оне могу бити физичке, менталне или њихова комбинација. Ситуације које су трауматичне за већину деце су незгоде, породична дисфункција, одвајање од родитеља, малтретирање, занемаривање, вршњачко или породично насиље и стрес изазван сиромаштвом.
Родитељи и старатељи имају важну улогу када је у питању подршка деци да преброде трауму коју су доживели. Одржавање редовне рутине, показивање разумевања, пружање додатне пажње, као и брига о општем здрављу могу утицати на то да се ниво доживљене трауме сведе на минимум.
Статистика каже да је много већи број дечака доживело неку од наведених траума него што је то случај код девојчица. Међутим, уз активну подршку родитеља, веће су шансе да код дечака траума остави мање негативних последица по здравље.
Гојазност у детињству
Дуги низ година заредом гојазност се налази на врху највећих здравствених проблема деце. Статистика каже да свако пето дете у Србији има вишак килограма а да је свако двадесето дете гојазно. Тај број се од 1975. године увећао невероватних десет пута!
Гојазност касније ставља децу у већи ризик од озбиљних болести попут болести срца, дијабетеса типа 2, проблема са костима и зглобовима али и проблема везаних за депресију. Једно истраживање које су спровели професори са Универзитета у Мичигену показало је да спорт смањује ризик од гојазности код дечака за чак 23%, што нажалост није случај када су у питању девојчице.
Код већине деце претерана тежина је повезана са неправилном исхраном и недовољном физичком активношћу. Зато је од огромног значаја да у раном детињству успоставите правилне навике у исхрани детета.
Фимоза, анксиозност, астма, већа склоност траумама и гојазност су неки од здраствених проблема који се више везују за дечаке него за девојчице. Уколико код ваших дечака приметите неке од симптома ових болести обавезно се јавите лекару. Он ће дати добар савет, преписати одговарајућу терапију или урадити интервенцију ако је то потребно.
Топличанка је душа од жене.
