Путник у Прокупљу – Гвоздени пук

Други пешадијски пук „Књаз Михајло“ познатији као „Гвоздени пук“ био је пук Српске војске током рата, који су трајали од 1912. до 1918. године. У Другом пешадијском пуку Моравске дивизе првог позива било је највише: Јабланичана, Пусторечана, Топличана и Заплањаца. У другој и трећој чети четвртог батаљона били су само Јабланичани и Топличани.

Како је настао назив „Гвоздени пук“?

Другом пешадијском пуку, српски војници додали су назив „Гвоздени пук“ у част великих ратних подвига на Балкану. Српски војници су говорили да када непријатељска војска чује „Гвоздени“ знали су да их очекује напета борба, јер се Српска војска увек водила паролом „Победити или изгубити!“

У којим биткама је учествовао Гвоздени пук?

Гвоздени пук учествовао је у Првом балканском рату у Кумановској, Прилепској и Битољској бици и у Другом балканском рату у борби са Бугарском. Српска војска се истакла у Првом светском рату, као и у Брегалничкој, Церској и Колубарској бици. У саставу Гвозденог пука, бориле су се и две жене хероине, које се стекле посебну славу и част, а то су: Милунка Савић и Флора Сендс.

Одликовања Другог пешадијског пука

Најодликованија застава у српској војсци била је ратна застава Другог пешадијског пука. Застави су припадала одликовања: Карађорђева звезда са мачевима другог реда, Карађорђева звезда са мачевима трећег реда, Карађорђева звезда са мачевима четвртог реда, Орден Белог орла трећег реда, Златна медаља за храброст и Француски ратни кључ са палмом.

Сазнај више – прочитај књигу!

За оне, који би волели да употпуне своје знање о Гвозденом пуку, препоручујемо књигу „Гвоздени пук“ аутора Дарка Николића. Приликом писања ове књиге, аутор се служио искључиво чињеницама, које је налазио у мемоарима и дневницима војника из тог времена. Књига на аутентичан начин представља животе, борбе и размишљања војника Другог пешадијског пука.

Прокупље чува историју – Спомен-парк и спомен-соба

Да је Прокупље град који негује историју, потврдиће нам постојање Спомен-парка и Спомен-собе, који су посвећени Гвозденом пуку. Спомен-парк отворен је 2018. године и унутар њега налази се споменик посвећен јунацима Другог пешадијског пука, а неки од њих су:
Пуковник Миливоје Стојановић – Брка
Наредник Флора Сендс
Генерал Шарл Траније
Наредник Милунка Савић

Хероина Другог пешадијског пука – наредник Милунка Савић

Милунка Савић била је хероина Првог светског рата, Балканских ратова и наредник у Другом пешадијском пуку. Милунка је била спремна да жртвује свој живот, како би заштитила животе других људи, те се борила у Балканским ратовима, преобучена у мушкарца, под новим именом – Милун Савић. Пријавила се као добровољац за учешће у Првом светском рату, а највише се истакла у Колубарској и Кајмакчаланској бици.

Милунка је у току борби била рањавана девет пута, а само један метак је био довољан да открије њен пол. Наиме, у Другом балканском рату, један метак је погодио Милунку у груди. Приликом вађења метка, болничарке су откриле да Милунка није Милун, као што се представљала. Одлучивши да више не крије свој пол, у Велики рат је ушла као жена борац, тражећи пушку од војводе Путника.

Иако су сви говорили да је за једну жену у рату боље да буде болничарка него борац, Милунка се борила до краја. Њена прецизна тактика и мукотрпна борба, довели су је до надимка – српска Јованка Орлеанка, као и до многих одликовања, као што су: Орден Карађорђеве звезде и Орден легије части, који јој је припао чак два пута. Такође, Милунки је припала част да буде једина жена на свету, која је одликована Ратним крстом са златном палмом, што ју је учинило најодликованијом женом на свету.

Од хероине до куварице и чистачице

Након што је Милунка 1920. године демобилисана, радила је у Босни као куварица и чистачица. Касније, за своје заслуге у рату, добила је имање у Степановићеву, које је брзо напустила и преселила се у Београд. У Београду је радила као чистачица канцеларија у једној банци. Одбила је понуду да се пресели у Француску и прима њихову војну пензију, већ је остала у Србији, где је и дочекала смрт.

Четрдесет година након њене смрти, њени посмртни остаци су пренети у Алеју великана, где се и данас налазе.

Шта треба да знате пре уласка у спомен-собу?

Спомен-соба отворена је 2021. године и саставни је део Спомен-парка. У њој се налазе сачувани предмети, фотографије и друга историјска документа, која су раније припадала ратницима.

Улаз у Спомен-парк је омогућен и бесплатан за све посетиоце, док за улазак у Спомен-собу морате контактирати запослене из Народног музеја Топлице. Запослене из Музеја можете добити путем следећих бројева телефона: 027 321694 или 027 322155.

Можете им писати и путем мејла muzejtoplice@gmail.com Спомен-соба је отворена за посетиоце радним данима од 10 до 17 часова, а суботом и празницима од 10 до 15 часова. Цена улазнице је симболична и износи 100 динара.

Серијал „Путник у Прокупљу“ намељен је туристима, како би им помогао да што лакше упознају знаменитости града Прокупља.

Кристина Милошевић

Све(т) видим очима песника и душом уметника.