Љиљана Красић, првакиња националне серије у скајранингу: „За нас, тркаче, небо је граница.“

0
љиљана-красић-награда
Фото: Љиљана Красић, приватна архива

Годишња додела признања Планинарског савеза Србије за постигнуте резултате у 2022. години, Љиљану Красић из Прокупља попела је на победнички трон.

Једна жена, само наизглед, крхка, данас је поносна, јер је добила 1. место у генералном пласману националне серије у скајранингу и 2. место у генералном пласману Трекинг лиге Србије. Екипно прво место заузео је клуб ПСК МОСОР, у којем Љиљана осваја стазе.

Када си почела да трчиш?

 Код неких тркача се жеља да се опробају у трчању јавила рано, код неких доста касније тек у неким зрелијим годинама. Свако се од свих нас одлучио из неких својих разлога. Код мене се та жеља јавила у тинејџерским данима са неких 15 година.

љиљана
Фото: Љиљана Красић, приватна архива

Моја потреба за кретањем за било којом физичком активношћу је била изражена, нисам могла ни један дан да проведем, да у њему није укључен неки вид физичке активности, попут шетње, вежби за јачање и обликовање тела, прескакање вијаче и слично. Моје трчање је почело на брду Хисар, круг по круг, после кога сам се осећала испуњено и задовољно. 

На какве препреке си наилазила?

 Живот је препун разних препрека, има их на свим животним пољима па и у спорту, и ако сам ја одувек била рекреативац. Трчање, наизглед једноставно, а заправо је јако комплексно, веза између тела и мозга. Као препреке на које сам ја наилазила јесу првенствено недостатак слободног времена, лоших временских услова и опреме. Трчала сам колико сам и када могла, постепено мењала свој план и уврстила трчање као део свог живота, као лек против стреса и поправку расположења.

Ко те је највише подржавао?

Породица, моји родитељи и брат све док нисам постала мајка, и док моја ћерка није видела колико мене трчање испуњава и утиче на  моје расположење, она је моја највећа подршка, наравно поред ње ту су и пријатељи.

љиљана-красић
Фото: Љиљана Красић, приватна архива

Колико су ти похвале и критике помогле у бављењу трчањем?

Свако воли да чује речи хвале, а критикама се баш и не радујемо, похвала ме гурала напред, а критика још више, како би оне прерасле у похвалу.

Шта те гура узбрдо?

Ха, ха… мислиш на брдске трке и успоне …  Моја ментална снага и моје ноге. 

љиљана-красић
Фото: Љиљана Красић, приватна архива

Колико трка имаш укупно?

Ја сам у овај такмичарски свет ушла јако касно, мада гледајући с друге стране никада није касно. Прошле године сам први пут кренула на такмичења са својих 46 година, имала две трке са јако добрим резултатима за  рекреативца попут мене. Учланила се у ПСК МОСОР Ниш, и ове године истрчала укупно 13 трака по календару ПСС (Планинарског савеза Србије) за 2022. годину, у две тркачке дисциплине: планинско трчање 5 трка, и планински трекинг 8 трка, где сам остварила сјајне резултате.

Поред тих 13 трка трчала сам и две трке, и то у Прокупљу трку „Стазама Гвозденог пука“ поводом обележавања 110 година од мобилизације Гвозденог пука, и Лесковачки полумаратон где сам освојила 3. место у апсолутној женској конкуренцији.

Која трка је за тебе била највећа?

љиљана-красић
Фото: Љиљана Красић, приватна архива

 Све трке су ми драге, неке сам лакше изгурала неке теже, с обзиром да овај спорт са собом носи и ризик од повреда, мене су ове године задесиле две повреде, и упркос њима нисам одустајала трчала сам и повређена. Издвојила бих две трке ове године које су за мене највеће и најтеже и које су ме највише мотивисале да идем даље, да померам сопствене границе. То су Тара ултра траил 66 км са 3300м висинске разлике–моја прва ултра, и Сува траил 43км са 2686м висинске разлике.

Да ли те је трчање ојачало као жену?

Јесте… није шала заиста је тако. Трчање ме покреће, јача тело и дух. За нас тркаче небо је граница. 

Која признања си добила?

Признање од стране ПСС за постигнуте резултате у 2022. години и то: 1. место у генералном пласману 2022. -Национална серија скајранинга у женској конкуренцији, и 2. место у генералном пласману Трекинг лиге Србије 2022. у женској конкуренцији. За мене је ово велики успех у овој сезони који ме мотивише да наставим даље.

Који је твој циљ на даље?

  Већ сам направила план трка које ћу трчати следеће године. Укупно их има 16, од којих су 13 по календару ПСС-а, а три трке по слободном избору. Од те три трке, једна је Фрушкогорски маратон који сам хтела трчати и ове године али се нисам временски уклопила. Друга је Пирин у Бугарској –трка на светском нивоу скајранинга и Љуботен у Македонији.

  Да ли је било падова? Како се устаје поново?

  Било их је наравно. Да ли постоји тркач који није имао ни један пад? Не верујем. А ја сам таква да не одустајем, повређена физички, али ментално довољно јака да устанем и наставим даље до циља.

љиљана-застава
Фото: Љиљана Красић, приватна архива

Колико треба бити истрајан?

   Свака трка захтева озбиљне припреме. Редовни тренинзи, тренинзи дужине, тренинзи снаге, прогресивни тренинзи. Ментална снага је ту кључни фактор за сваку трку, рад на себи је константан, велика упорност јер знате шта вас очекује и нема места за било какве недоумице. 

Има ли одрицања?

   Одрицања су саставни део живота. Да би се постигли резултати потребни су редовни тренинзи који изискују слободно време, довољно одмора да се тело опорави и припреми за трку, адекватна и редовна исхрана. Мени лично у овим годинама прија и организујем се најбоље што могу, јер породица и посао су ми на првом месту. У клубу имам толико пријатеља тркача, заједно тренирамо углавном викендом и  имамо незаборавна дружења са трка. 

Како се храниш да би издржала?

   Што се исхране тиче да будем искрена једем апсолутно све, ту нема одрицања макар код мене. Само што гледам да кроз исхрану уносим довољно протеина и угљених хидрата. Слушам своје тело, радим редовне контроле, јер нама, тркачима је обавезано лекарско уверење које се ради на шест месеци.

   Мото који те гура напред на стазе и у животу?

Фото: Љиљана Красић, приватна архива

„Ако никада не пробаш, никад нећеш знати“ , као и „Трчи кад можеш, ходај ако мораш, пузи ако мораш, само никад не одустај“. Гледајући из угла тркача, ми мењамо себе, растемо из трке у трку, померамо сопствене границе, побеђујемо сами себе и своје слабости. Ја сам неко, ко иначе не одустаје, борац, како у животу тако и на трци. Увек спремна за нове изазове и подухвате.

Колико година трчиш и још колико видиш себе на стазама?

   Као што сам већ на почетку поменула веома рано, али је то било увек рекреативно сходно свом слободном времену. Међутим када уђете у тај тамичарски свет и ако сте рекреативац ствари почињу да се мењају, и границе се померају. Искрено, трчање је део мене и део мог живота, потреба које се тешко могу одрећи, па самим тим себе видим још дуго на планинским и  градским стазама.

  Жена може да помери планине, не једну, него сваку, а Љиљана Красић показује на који начин жена себи ствара бескрајни трон. То је права Топличанка!